Угрожени статус и име српског језика
Добро је што се управо у Народној скупштини Републике Српске поставља питање стања српског језика, зато што у Уставу РС уопште није дефинисано о којем језику се ради, када се говори о Републици Српској.
Рекао је ово на тематској сједници “Изучавање и његовање српског језика у РС”, коју је јуче организовао Одбор за образовање, науку, културу и информисање Народне скупштине РС, угледни лингвиста професор др Милош Ковачевић, који је појаснио да је високи представник елиминисао одредбу о дефиницији језика у Уставу РС.
- Управо је зато данас врло битно показати да српски језик у РС јесте језик који говори сав српски народ. То није језик Републике Српске, него језик Срба. Проблеми српског језика у РС су у ствари проблеми нашег језика на читавој српској територији и читавог српског народа, без обзира гдје он живи - рекао је Ковачевић.
Истакао је да је од велике важности повући паралеле српског језика и других језика у идентитету самих језика на нивоу читаве БиХ, као и српске језичке политике, што је битно, како за народ, тако и за све институције.
- Језичку политику не спроводе само лингвисти, него и политичари, и то је једна врста заједничког наступа једних и других. Уколико постоји дисхармонија између српске науке о језику и српске политике, онда заправо уништавамо сами себе, односно властити идентитет - упозорио је Милош Ковачевић.
Управо је из тих разлога, каже Ковачевић, Народна скупштина РС најбитније мјесто на којем се говори о језику, јер је БиХ најпроблематичније мјесто за статус српског језика.
- Нема ниједне земље гдје исти језик има три имена и три различите норме. Ту српски језик има двоструку вриједност, а то је вриједност тзв. општег граматичког језика са експлицитном нормом и вриједност нормативно једнога дијела тог језика који има властиту норму која се не подудара са конвенционалним, или договореним нормама које имају Бошњаци и Хрвати - каже Ковачевић.
Сличног мишљења је и професор и лингвиста Миланка Бабић, која је нагласила да је од изузетне важности заштита и културна моћ српског језика.
- Потребно је кроз све друштвене сфере подићи свијест српском народу о очувању свог језика, културе, али и писма - ћирилице, која је и те како угрожена. Ћирилица свакако мора постати званично и службено писмо Срба у РС - рекла је Бабићева.
О стању, проблемима и изазовима са којима се сусреће српски језик, осим Ковачевића и Бабићеве, говорили су и други бројни еминентни стручњаци.
Тематска сједница одржана је поводом 1.150 година словенске писмености.
ПРЕИМЕНОВАЊЕ ЈЕЗИКА
Одговорност Срба за властити језик двоструко је већа од одговорности оних који су га преименовали, оцијенио је Милош Ковачевић.
- Срби морају да чувају идентитет српског језика и као система и као реализације. Сусрешћемо се са проблемом именовања језика по земљи у којој живимо, а не по народима, па постоји могућност преименовања српској језика у варијанте босанског, што не смијемо допустити - истакао је Ковачевић.
Ђ.В.
