Уместо бриселске ћутње потребна доследност

Србија је обезбедила виши степен заштите људских и мањинских права од појединих чланица Европске уније, па самим тим у испуњавању услова за приступање ЕУ управо у овој области неће имати много посла. Јавно су јој то признале многе европске државе, али и политичари мањинских странака у Србији.

Један правац а три језика и писма
Један правац а три језика и писма, Фото: Н. Стојановић

Мада неки данас покушавају да умање оно што су национални савети националних мањина законом као право добили, тврдећи да се записано не примењује у пракси, неспорно је да Срби у државама региона немају ни приближно толико права.

Представници српске власти труде се да испоштују све припаднике националних мањина у Србији и да им посвете пажњу не улазећи у то колико се данас у њиховим матичним државама поштују права Срба. Свим званичним празницима националних мањина у Србији присуствују представници српске власти, исказујући и на тај начин да их поштују као и све држављане Србије, као што поштују и њихов језик, писмо, културу, историју, обичаје... Пре месец дана је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић, као представник државе Србије, присустовала обележавању једног од четири празника хрватске националне мањине који се званично обележавају у Србији. На прослави Дана рођења бана Јосипа Јелачића у Новом Саду, Сузана Пауновић истакла је “да хрватска национална мањина данас заузима важно место у демократској Србији “и похвалила њихову богату и разгранату културно-информативну делатност додајући да се она мора “посебно неговати и развијати”.

Истог дана у Вуковару разбијане су табле са ћириличним натписима. Иста слика стизала је и из других хрватских градова. Двојезичност, на коју се Хрватска обавезала још док је била кандидат за улазак у ЕУ, постала је највећи проблем нашег суседа. Хрватски председник и премијер настоје умирити страсти поруком да смањења права мањина неће бити, али конкретно хрватска држава ништа не чини да заустави хајку на Србе и ћирилицу. Званични Брисел ћути, мада би Европа морала више да се укључи у решавање проблема српске мањине јер то више није само хрватско питање. Од 1. јула када је Хрватска постала пуноправни члан ЕУ, Брисел нема више права да тврди да је проблем са ћириличним таблама унутрашња ствар Хрватске ако жели да остане доследна у ставу да се права националних мањина морају поштовати јер су она део европске вредности. Поготово нема права да ћути уколико жели да и друге бивше југословенске републике усвоје и спроводе законе о поштовању људских и мањинских права.

На својој скупштини у Загребу, Српско народно веће је недавно усвојило Декларацију о правима и положају Срба у Хрватској. Председник СНВ-а Милорад Пуповац рекао је да за Србе у Хрватској нема мира, јер различите групације настоје да оспоре оно што је Хрватској осигурало мир и пониште оно што је државу увело у стање у којем се бори за мултиетичност.

- То чине људи који мисле да мир није највећа вредност него да је највећа вредност одржавање ратног стања; људи који у ћирилици не виде писмо за комуникацију, него за ратовање - рекао је Пуповац.

На тој скупштини, војвођански премијер Бојан Пајтић рекао је да “добро зна како је Србима који су Хрватима мањина и како је Хрватима којима су Срби већина”.

- Покрајинска влада помагала је у Хрватској обнову цркава и манастира, у обезбеђивању повратничких пакета и набавци пољопривредне механизације, у финансирању банке и фонда за Србе који се враћају на своја огњишта. Истовремено, у Војводини смо упорно и доследно унапређивали права националних мањина у култури, образовању, информисању и службеној употреби језика и писма. Циљ нам је био очување, унапређење и развој националног идентитета сваке, дакле и хрватске, националне мањине - поручио је Пајтић.

Но, то што се улаже у националне мањине у Србији не наилази на адекватне одговоре у њиховим матичним државама, јер реторика која се у последње време чује у Хрватској необично подсећа на деведесете године прошлог века, где је данас остало само четири одсто Срба. За хрватске националисте реметилачки фактор је то што им држава Хрватска даје права да, тамо где су већина, имају право на табле на ћирилици. У исто време, није сметало што новац за обнову зграда, школа, кућа, долази из Србије, а сметају табле на ћирилици.

Љ. Малешевић



<
44/44
>