Вербић за стандардизацију ћириличног писма

На­кон пи­сма Удру­же­ња вој­во­ђан­ских учи­те­ља ко­је је про­шле не­де­ље об­ја­вље­но у на­шем ли­сту, Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја упу­ти­ло је ју­че ини­ци­ја­ти­ву Срп­ској ака­де­ми­ји на­у­ка и умет­но­сти и Од­бо­ру за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка да у окви­ру сво­јих над­ле­жно­сти по­кре­ну пи­та­ње стан­дар­ди­за­ци­је ћи­ри­лич­ног пи­сма.

Срђан Вербић
Срђан Вербић (Фото Танјуг)

На­и­ме, учи­те­љи су под­не­ли зах­тев ми­ни­стар­ству и Ма­ти­ци срп­ској за ко­нач­ну стан­дар­ди­за­ци­ју бу­квар­ског пи­сма срп­ског је­зи­ка, об­ја­шња­ва­ју­ћи да је основ­ни про­блем у то­ме што се у про­те­кле две де­це­ни­је, сло­ва ко­ја де­ца тре­ба да на­у­че – у бу­ква­ру пи­шу раз­ли­чи­тим гра­фе­ма­ма. То зна­чи да у прак­си де­ца уче да пи­шу на раз­ли­чи­те на­чи­не, за­ви­сно од ми­шље­ња учи­те­ља и ро­ди­те­ља, од­но­сно од то­га да ли се при­др­жа­ва­ју пра­во­пи­са и иза­бра­ног бу­ква­ра.

На овај про­блем Удру­же­ње вој­во­ђан­ских учи­те­ља је још од 2003. го­ди­не у ви­ше на­вра­та скре­та­ло па­жњу ка­ко За­во­ду за из­да­ва­ње уџ­бе­ни­ка, оста­лим из­да­ва­чи­ма, та­ко и Ми­ни­стар­ству про­све­те Ср­би­је, Ма­ти­ци срп­ској, Од­бо­ру за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка, ко­ри­сте­ћи и сва­ки ве­ћи скуп про­свет­них рад­ни­ка. Та­ко је оста­ло до да­нас.

Ме­ђу­тим, ово­га пу­та учи­те­љи има­ју по­др­шку ми­ни­стра, јер се на до­ку­мен­ту упу­ће­ном СА­НУ, а ко­ји је до­би­ла „По­ли­ти­ка”, на­ла­зи и пот­пис др Ср­ђа­на Вер­би­ћа. У ње­му се на­во­ди да је у про­свет­ној, као и у ши­рој струч­ној и на­уч­ној јав­но­сти Ср­би­је одав­но уоче­на по­тре­ба да се срп­ско пи­смо стан­дар­ди­зу­је, а да су ови зах­те­ви по­ста­ли још ак­ту­ел­ни­ји ка­да је За­кон о уџ­бе­ни­ци­ма омо­гу­ћио и дру­гим из­да­ва­чи­ма, осим За­во­да за уџ­бе­ни­ке, да се ба­ве из­да­ва­њем школ­ске ли­те­ра­ту­ре, па су из­да­ва­чи у сво­ју по­ну­ду укљу­чи­ли и бу­ква­ре ко­ји су основ­не књи­ге за по­чет­но чи­та­ње и пи­са­ње.

По­моћ­ни­ца ми­ни­стра про­све­те и члан На­ци­о­нал­ног про­свет­ног са­ве­та др Зо­ра­на Лу­жа­нин, под­се­ћа за наш лист да се при­ли­ком ре­ша­ва­ња зах­те­ва за одо­бре­ње та­квих уџ­бе­ни­ка, че­сто за­па­жа ор­то­граф­ска не­у­јед­на­че­ност и про­из­вољ­ност у пред­ста­вља­њу ћи­ри­лич­них сло­ва. Пре­гле­да­чи та­квих ру­ко­пи­са су­о­ча­ва­ли су се са про­бле­мом на ко­ји до­ку­мент да се по­зо­ву при­ли­ком оце­не ћи­ри­лич­не ор­то­гра­фи­је по­ну­ђе­не у бу­ду­ћим уџ­бе­ни­ци­ма, па су се нај­че­шће по­зи­ва­ли на Пра­во­пис срп­ског је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске из 2010. го­ди­не, што очи­глед­но ни­је до­вољ­но.

Ме­ђу­тим, иако је пи­смо упу­ће­но пред­сед­ни­ку од­бо­ра, ака­де­ми­ку Ива­ну Клај­ну, он за наш лист ка­же да још ни­је до­био овај до­ку­мент и под­се­ћа да је ово пи­та­ње ко­јим би тре­ба­ло да се ба­ве и пе­да­го­зи и ли­ков­ња­ци...

Упр­кос очи­глед­ној до­број во­љи, си­ту­а­ци­ју до­дат­но оте­жа­ва и чи­ње­ни­ца да од­бор не функ­ци­о­ни­ше већ де­вет го­ди­на.

– От­ка­ко смо из­гу­би­ли на­шег ко­ле­гу, се­кре­та­ра од­бо­ра и вр­сног со­ци­о­лин­гви­сту Бра­ни­сла­ва Бр­бо­ри­ћа, од­бор се прак­тич­но ни­је ни са­ста­јао, ни­ти је до­но­сио ика­кве од­лу­ке. Украт­ко, од­бор је у истом ста­њу као и На­род­ни му­зеј – об­ја­шња­ва Клајн и ка­же да не­ма од­го­вор на пи­та­ње ка­ко на­ста­ла си­ту­а­ци­ја мо­же да се раз­ре­ши.

Учи­те­љи с дру­ге стра­не ка­жу да има­ју већ го­тов пред­лог: Са­вез учи­те­ља Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је 2004. го­ди­не, на осно­ву до­го­во­ра са Ми­ни­стар­ством про­све­те, оку­пио ре­пу­блич­ку рад­ну гру­пу, два ме­се­ца се те­шко ра­ди­ло и на кра­ју су по­стиг­ну­ти до­го­во­ри око стан­дар­ди­за­ци­је бу­квар­ског пи­сма. Све је пре­да­то ми­ни­стру про­све­те.


<
44/44
>