Слово убија

-БОЉЕ ЈЕ ДА АПОКАЛИПТИЧНА ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПУСТИМО ДИЛБЕРИМА СА ТАЈМС СКВЕРА, А ДА СЕ МИ ПОЗАБАВИМО ЋИРИЛИЦОМ

„Ћирилица може нестати до 2050“, упозорава (или прети) јучерашња „Политика“ са насловне стране. Па добро, шта ја мислим? Може ли ћирилица пропасти до реченог датума? Може, факат! Али исто тако може пропасти и свет, а  како ствари стоје  на добром је путу да то и учини и добро ће учинити ако нестане, јер свет у коме у новинчинама осване вест  претучена једногодишња беба  ваистину не заслужује да постоји. Шта је следеће? Двогодишњак убио мајку на спавању! Трогодишњак се овердозирао хероином! Четворогодишњак опљачкао банку! Ђак првак силовао учитељицу! Папа променио пол! Колико год да пустимо поквареној машти на вољу, будите сигурни да неће проћи много времена и да ће то што смо измаштали осванути као вест на насловним страницама таблоида. Али боље је да апокалиптична пророчанства препустимо дилберима са Тајмс сквера, а да се ми позабавимо ћирилицом. Којој, ваистину, не иде баш најбоље, а којој је  виђи врага  дибидус лоше кренуло тек тамо негде, крајем осамдесетих, када су се власти докопали они који су „Србији вратили достојанство“. Зашто је томе тако, о томе би требало да се најозбиљније расправља и пише, али под условом да о томе пишу компетентни људи, а не полуписмена пискарала. Мени лично ћирилица је врло драга, али су ми „ћириличари“, нарочито они користољубиви, а још нарочитије они тенденциозно параноични, тешка мука духу. Шта, рецимо, мислити о ћириловисокопаламудију извесног Којића, председника удружења „Ћирилица“, цитираног у „Политикином“ тексту. „Све српске књиге штампане на латиници“  тврди Којић  „с обзиром да је латиница званично писмо Републике Хрватске, сврставају се у део хрватске културне баштине“. Ко их ту сврстава? То Којић не каже, а новинџика не појашњава. Хрвати то  тврд вам стојим  сигурно не чине. Напротив! Дају све од себе да повуку што оштрију границу између двеју комшијских књижевности и од тога неће одустати све да се књиге српских писаца штампају готицом. Можда књиге српских писаца својатају Чеси, Словаци, Литванци и Летонци, који такође користе „званично писмо Републике Хрватске“. Шта надаље, „Политико“, да радимо ако Грцима падне на памет да своју „културну баштину“ обогате бесмртним делима српских писаца. Имају на то више права него Хрвати јер је грчки алфабет послужио као основа словенске азбуке, коју су приде саставили Грци, Ћирило и Методије. Добро, де, мало је око азбуке прчкао и „наш Вук“ и само је захваљујући том прчкању текст штампан ћирилицом 20 посто „пространији“ од латиничног  нека вам то, ако вас интересује, објасне графичари  следствено чему упућујем ћириличну штампу да рефундацију трошкова затражи од Вукове задужбине. Има у „Политикином“ тексту и пикантерија. Дознали смо, рецимо, да културни попечитељ, Тасовац, упркос трострукости скупоће, СМСове шаље искључиво на ћирилици. Тасовче, лоло, шаљеш СМСове новинџикама! А?