Пријатељица народа

Једна је Смајловићка! Мислим да је то мало! Требало би нам још најмање четири. Кад смо већ код ове, за сада једине - коју стога морамо чувати као мало воде на длану - чини ми се да је дама погрешила професију.

Држим да би њени ренесансни таленти дали много боље резултате у сељачкој политици. Можда би се најстарија глодурка на Балкану и упустила у ту авантуру да политика не подразумева повремени боравак у опозицији. А Смајловићка не воли да буде у опозицији. Нема рачуна, ако разумете шта хоћу да кажем. Што сам се опет натоврзао на Смајловићку? Ех, што! Прошле се недеље водила дебата о суманутом предлогу да се новине штампане ћирилицом изузму од плаћања ПДВ-а, Смајловићка је све време мудро ћутала, сакупљала доказни материјал, шиљила плајваз, а онда села, загрејала столицу и у светонеђељном броју „Политике“ објавила утук помпезно насловљен - ух, сунце ти крваво - „И идуће године на ћирилици“. И шта? Мислите ли ви - који нисте имали срећу да се просветлите Смајловићкином трогателном паламудњавом - да је глодурка на аргументе да би ослобађање ћириличних новинчина од ПДВ-а било најпре противзаконито, потом дискриминаторско, некоректно и неколегијално, да би надаље Република Србија - уколико наседне на Смајловићкину патку, што није искључено - дошла у сублесасту ситуацију да своје званично писмо потпомаже као, божемепрости, мањинско, мислите ли, дакле, да је на те аргументе узвратила противаргументима. Ма јок! Ма иди, бежи! Сасвим у свом скомрачном духу узвратила је инсинуацијама и ситним потказивањима. Почела је са својим старим трном у оку, Биљаном Србљановић, која се - колико знам - уопште није оглашавала поводом ћириличног ПДВ-а, потом је обрадила моју маленкост, да би се на крају обрачунала са Жарковићем. Шта, дакле, каже Смајловићка? Каже да ја кад год кажем „Смајловићка“ и „Политика“, у ствари мислим „Србија“, па ти види Србијо - инсинуира Смајловићка у метатексту - шта он мисли о теби. Оно факат, разлика између државе Србије и Смајловићке све је мања, поглавито захваљујући здруженим напорима „патриота“ глодуркине провенијенције, али још ту има извесних разлика. Па док се начисто не изгубе, а ради објективног информисања јавности, издајем следеће саопштење: Кад кажем „Политика“, мислим на „Политику“. А кад кажем Смајловићка - мислим на цизелирано оријентално покварењаштво. Ни Жарковић није прошао много боље. Можда је прошао и горе јер му је Смајловићка поново набила на нос пословичног Мишковића, пропуштајући да цењеном публикуму разјасни какве везе имају Мишковић, његови послови (и односи) са Временом и Жарковићем и ослобађање ћириличне штампе од ПДВ-а. Сад, претпостављам, очекујете високопаламудно наравоученије у стилу - Србија пропада због успона Смајловићке и Смајловићки сличних. Ништа од тога. Србија је најпре пропала. Смајловићка је дошла тек после.


<
44/44
>