Ћирилице неће бити скоро у Вуковару
За два месеца истиче рок који је Уставни суд Хрватске дао Влади да обави измене закона и предвиди санкције за локалне самоуправе које Закон о употреби језика и писма националних мањина не поштују
Вуковар, Загреб - Пракса нам говори да је Сабор Хрватске досад увек поштовао одлуке Уставног суда, каже за Данас председник вуковарске организације Самосталне демократске српске странке Срђан Милаковић, али примећује да расправа о изменама Закона о локалној самоуправи и Закона о употреби језика и писма националних мањина, захваљујући роковима које је дао Уставни суд Хрватске, пада усред већ започете кампање за парламентарне изборе.
„Биће веома занимљиво пошто је то веома осетљиво питање“, које се и иначе политизира, а у предизборним кампањама поготово. За два месеца истиче рок који је Уставни суд Хрватске дао Влади Хрватске да обави измене ова два закона и предвиди санкције за локалне самоуправе које Закон о употреби језика и писма националних мањина не поштују. Влада је свој задатак извршила и лопту пребацила у Сабор у коме владајућа Кукурику коалиција нема потребну двотрећинску већину.
„Ја немам информацију да ли ће моја странка ХДЗ гласати за ове законске измене, али што се тиче Градског вијећа Вуковара то уопште није спорно, само је спорно да ли је закон у складу са Уставом“, каже за Данас градонач елник Вуковара Иван Пенава.
И Градском вијећу Вуковара Уставни суд је дао одређени и врло компликован задатак и орочио га такође на годину дана. Вуковар треба да донесе Статут којим ће уредити право на коришћење ћирилице на начин „који не угрожава саму бит тог права, а истодобно уважава потребе већинског хрватског народа које извиру из још увијек живих последица великосрпске агресије по четком 90их година 20. стоље ћа те потребе праведног и правилног третмана српске националне мањине на подручју града Вуковара“. Вуковар већ води одређене разговоре о томе са стручне, правне и политичке стране, каже Пенава.
Око уставности законских измена које је Влада Хрватске упутила Сабору могла би се вртети цела правна игра са политич ким правилима. Односно цео пакет би могао да се врати Уставном суду. Јер, заговорници става да би Вуковар требало изузети од правила о коришћењу писма националне мањине која чини више од трећине становниш тва, позивају се на растегљиви члан 8 Уставног закона о правима националних мањина који је у ствари инкорпориран у онај део одлуке Уставног суда којим се дефинишу обавезе Градског вијећа Вуковара. Мора се признати да се сада показује да је Уставни суд Хрватске замрзавањем активности око постављања ћириличних табли у Вуковару допринео паду тензија око те теме, које су већ биле прешле опасне границе.
С друге стране, истек датог рока пада додуш е усред захуктале неформалне парламентарне кампање, али и у тренутак када се чини да су грађани Хрватске коначно застраш ени од претеране радикализације политичке сцене, која је несумњива. О томе се додуше може само спекулисати, али није неоснована претпоставка да су бранитељски инцидент на Марковом тргу и кукасти крст на Пољуду можебити неповратно зауставили чинило се незаустављиво надирање десних странака предвођених ХДЗом. Странка Томислава Карамарка већ је емитовала неке помирљиве тонове типа „не или они или ми него и они и ми“, мислећ и додуше на хрватску левицу, и та странка сигурно има боље податке о правом расположењу бирача и од њега би могао веома веома да зависи и њен став о употреби ћирилице у Хрватској, а посебно у Вуковару.
„Неки кажу да је до промене у тој свести грађана можда дошло и да ту може да претегне страх од претеране радикализације. Питање је само да ли је тај страх довољан да преокрене комплетне политичке токове и кретања“, сумњичав је Срђан Милаковић и у погледу ефекта који ће на бираче имати коначни излазак хрватске из рецесије и неки позитивни потези Владе: “Влада је почела неке потезе повлачити: смањила је порез на доходак па је то малчице повећало плате грађана и још неке мере су најавили, али нисам сигуран да је то довољно да би преокренуло овај пут којим је политички живот у Хрватској кренуо“, каже он.
Шекс објавио књигу „1991“
Још се ни случајно није стишала бура око књиге Славка и Ива Голдштајна „Тито“, а суседи Хрвати имају нову политички занимацију пар еxелленце. На киосцима се појавио први део књиге Владимира Шекса „1991“. Шекс је једна од најзначајнијих, најутицајнијих и најконтроверзнијих личности независне Хрватске и сведок многих догађаја нароч ито у Славонији који би могли да интересују и хрватске Србе.