Хрватски врх ћути о прогону ћирилице

Нема ништа од заједништва Хрвата и Срба о којем је у Сињу говорила председница државе Колинда Грабар Китаровић

Према извештајима агенција

Загреб, Вуковар - Дан након што је Градско веће Вуковара одлучило да протера ћирилицу са натписа са два писма у том граду, државни врх Хрватске ћути, као и они на чији предлог је та одлука донета, те оних који су за њу гласали. Из кабинета градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, иначе члана најутицајније опозиционе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), која је 2010. предложила увођење двојезичности у том граду речено је да је његова одлука да се више не оглашава тим поводом.

Дан након што су градске власти Вуковара усвојиле измене и допуне Статута града којима је укинута двојезичност у том граду, представници српске заједнице су забринути и у дилеми колико је та одлука у функцији предстојећих избора у Хрватској, а колико порука Србима да су, уз ћирилицу, и они непожељни.

Политички организовани Срби, у оквиру Самосталне српске демократске странке (СДСС), оштро су реаговали на одлуку градских влати.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић каже да се најпре очекује да реагује Веће српске националне мањине, које треба да поднесе предлог Министарству управе да измењени статус стави ван снаге, а министарство је дужно да реагује у року од 30 дана. Након тога треба да буде постављено питање уставности, рекао је Милаковић.

Потпредседник СДСС-а и саборски заступник Драган Црногорац је рекао да је усвајањем одлуке о измени градског статута прекршен низ међународних и домаћих инструмената и норми и да је то у потпуности неприхватљиво: „Одлука градских власти Вуковара је аларм не само за ту странку, већ и за читав српски корпус и државу у целини.” Према речима Црногорца, ова одлука ће повећати напетост која постоји од последњег пописа, односно од објављивања резултата тог пописа 2012. када се и показало да у Вуковару живи више од једне трећине Срба, што је услов за право на равноправну употребу језика и писма.

Председник Клуба већника у Градском већу Дејан Дракулић је такође оценио да је уношење измена и допуна статута корак уназад у односу на 2009. Према његовим речима, једино где је задржано право на српско писмо јесте кореспонденција градских већника, али и ту постоје ограничења. Како је рекао, ни буџетом за 2016. нису предвиђена средства за спровођење Закона о језику и писму.

Нови „рат” са ћирилицом у Вуковару дешава се свега неколико дана након што је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић у Сињу позвала на заједништво Хрвате са другим грађанима те државе. Портал „24часа. хр” подсећа на тај позив председнице Китаровић, уз питање: „Како се то уклапа у рушење двојезичности јуче у Вуковару?”

Примећујући да је заједничким снагама „стожераша и чекићара, ХДЗ-а и Уставног суда, те вуковарских већника довршен пројект избацивања двојезичности из Вуковара, портал подсећа на речи Китаровићеве која је рекла да сви треба да чувају политичку и културну баштину и да поделама на „ми” и „они” то неће бити могуће.

„Ћирилица очито не спада у ту баштину”, констатује портал и додаје да „у Вуковару нема превладавања историјских подела, нема неговања духовне и културне баштине, нема заједништва Хрвата и Срба, као ни заједништва латинице и ћирилице”. Нема, указују, заједништва ни у читавом хрватском друштву.

Поводом одлуке Градског већа уместо министарке Весне Пусић огласила се њена партијска колегиница, члан Председништва Хрватске народне странке, Нада Турина Ђурић оценивши да је неприхватљиво давати могућност јединицама локалне самоуправе да саме уређују питања постављања плоча са два писма. „Или имамо правну државу и уставни закон који решава то питање, или не. Немамо право ексклузивно било коме додељивати могућност да уређује та права”, поручила је Турина Ђурић на конференцији за новинаре у Ријеци, подсетивши да је Уставни суд, не допуштајући референдум о плочама са два писма, наложио граду Вуковару да сам одлучује о томе.

Хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски оценио је да се изменама градског статута Вуковара очито смањују права српске мањине, што је последица „политикантског понашања како ХДЗ-а, тако и СДП-а” и других странака у различитим раздобљима.

„То нису права, то су заправо неке милости које на мале кашичице градска управа даје српској мањини”, рекао је Пуховски за ХРТ. Пуховски верује да одлука вуковарске градске управе не може опстати с обзиром на закон о правима националних мањина, али је по његовом мишљењу још важније то што, како је рекао, та одлука „значи да Вуковар од симбола законите и легитимне одбране и симбола кољачког српског национализма временом све више постаје симбол агресивног хрватског национализма према мањинама”.

Од реаговања хрватске владе на забрану ћириличног писма у Вуковару, важније је да ли ће и како реаговати Европска унија, изјавио је јуче министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. Ако ЕУ може својој чланици да дозволи да забрани употребу писма једном народу, да забрани сећање на Србе којих у Хрватској више нема, или их има веома мало, ако може тако нешто да дозволи, питање је какве су то онда њене вредности, рекао је Вулин.

„Да ли смо ми онда зрели за ЕУ, ако ЕУ не може да одреагује на чист, јасан пример расизма”, запитао се министар рада. Он је на отварању Сајма запошљавања у Пожаревцу рекао новинарима да „нажалост није изненађен” одлуком вуковарског Градског већа да „протера” ћирилично писмо са градских установа, тргова и улица.

„Пре годину дана, пре две године, када је почело са разбијањем ћириличних табли у Вуковару и када је најједноставнија и потпуно цивилизацијска могућност да пишете и читате на свом писму у Републици Хрватској дигнута на ниво грађанског сукоба, ја сам рекао да онај ко разбија ћириличне табле једног народа, разбијао би и главе деце тог народа, само да може. И само да сме”, истакао је Вулин. Он је додао да је после забране ћириличног писма остало да се забрани само још Српска православна црква. „И онда заиста Срба више неће бити ни у сећању. Споменици се већ руше, као што знате, у Новој Градишкој је пре неколико дана срушен споменик који је требало да буде сећање на побијене у последњем рату”, истакао је Вулин.