Ћирилица

Најновија збивања са ћирилицом (у Вуковару, и не само та) изнова су показала како ово писмо све више има заправо наметнути политички значај.

Када је о Вуковару реч потанко се медији баве и тиме ко је како гласао те је као званичног писма у Вуковару више нема, затим реаговањима или нереаговањима европских званичника...

Не треба бити велики познавалац историје да би се увидело како с времена на време (у зависности од тога шта коме кад одговара) ћирилица (забрањивањем, величањем, нападом, одбраном...) бива политизована монета с којом се распирује најлошије у људима и међу људима. Покаже се сваки пут да је то у ове или оне интересне сврхе, за спољну или унутрашњу политичку употребу, на крају увек на штету тзв. обичног човека (којим год писмом да се служи). Али, не мари, може опет...

У свом примарном, суштинском значењу ћирилица није политичка па чак ни национална категорија. Она је, пре свега, питање писма, писмености и културе. А у том, суштинском значењу, ћирилица је поражена и у Србији. Рецимо, почев од тога да како смо из разних саопштења могли видети почетком лета министар те области није баш најбоље упознат са оним шта Матица српска јесте, шта чини и како делује па надаље...


<
44/44
>