Ћирилица - српска, али наша

Занимљиво да иступ професора Бораса, који умногоме противречи, прошле и претпрошле године у хрватској организованој хајци на писмо које је оптужено да је српско и да асоцира на "српску агресију" деведесетих година, није наишао на јавни одијум. Како се неопрезно могло очекивати

Загреб - Ректор Загребачког свеучилишта др Дамир Борас лансирао је праву политичку бомбу и, засад, заиста постигао жељени антиполитички ефекат: др Борас је затражио да се у хрватске школе врати учење ћирилице, као хрватског писма. Ћирилица је наше писмо, рекао је насмејани Борас за ХРТ, и српско наравно, али и наше, прецизирао је он. По мишљењу професора Бораса, он није рекао ништа сензационално и историчарима непознато, само је ту препоруку изрекао јавно како би подстакао излазак политике из тема које су ствар лингвистике и културе.

Занимљиво да иступ професора Бораса, који у многоме противречи прошле и претпрошле године у Хрватској организованој хајци на писмо које је оптужено да је српско и да асоцира на "српску агресију" деведесетих година, није наишао на јавни одијум. Како се неопрезно могло очекивати. Шеф Хрватске демократске заједнице Томислав Карамарко је опрезно рекао да се о идеји може разговарати, али да се са обавезним учењем ћирилице у хрватским школама његова странка неће сложити, само са факултативним. Случајно одабрани саговорник из Моста независних листа сетио се да се у његово време у школи један месец писало ћириличним, а други латиничним писмом и запитао се да ли се предлаже да и убудуће тако буде. Али се није децидирано изјаснио како би на неко слично решење гледао. Док не добије званичан предлог.

ХРТ је у свој програм довео шефа катедре за српску и црногорску књижевност на Универзитету у Загребу др Душана Маринковића, а гледаоцима су приказивани најпознатији документи хрватске историје до 16. века, а нарочито из времена Дубровачке републике, написани ћирилицом, односно хрватском варијантом ћирилице, како је рекла водитељка, босанчицом. Професор Маринковић је објаснио да његова катедра није била ни консултована ни упозната са иницијативом ректора Бораса, али је та иницијатива као допринос изласку политике из тема које спадају у културну проблематику, само поздрављена. Маринковић је подсетио да је кореспонденција Дубровачке републике вођена на ћирилици и додао да су гледаоцима приказани документи, који доказују да је ћирилица и хрватско писмо, само најпознатији, али никако и једини.

О ћирилици се недавно изјаснио и мандатар за састав нове хрватске владе Тихомир Орешковић. Он је на пријему Српског народног већа у Загребу рекао да ће ћирилица доћи и у Вуковар, али у своје време, јер "ране су свеже и време треба да учини своје". Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, на то је изјавио да са онима који кажу "ћирилица - да, али кад се за то створе услови", СНВ може да разговара, али са онима који кажу "ћирилица - никад", никако.

Да подсетимо, европским вредностима и стандардима, нарочито оним о људским правима и гајењу и поштовању различитости, па и језичких, противна и агресивна побуна против ћирилице кренула је из Вуковара после последњег пописа становништва у Хрватској којим су вуковарски Срби прешли законом утврђену границу процентуалног учешћа у становништву града која им даје право да и ћирилицом буду исписане табле на свим државним институцијама. Побуну против ћирилице водио је Штаб за одбрану хрватског Вуковара, који чине ветеранска удружења, и одијум на то писмо захватио је целу Хрватску да би кулминирао разбијањем табли исписаних са оба писма и иницијативом за расписивање референдума којим се ћирилица практично забрањује. У игру је уведен и иначе у последње време врло активни Уставни суд Хрватске и тај је суд наложио градским властима Вуковара да Статутом града реше питање ћирилице, али водећи рачуна о достигнутом степену разумевања међу етничким групама и наслеђу из недавне прошлости. Град, на чијем је челу ХДЗ, изменио је Статут и укинуо табле на ћирилици на градским установама, трговима и улицама, али је предвидео да се сваке године разматра питање достигнутих услова да се право грађанима српске националности на обележавање градских одредница и на ћирилици да.

Готово позитивна реакција на иницијативу професора Бораса дала је за право оним хрватским аналитичарима који су тврдили да ће сви протести бранитеља, па и напади на ћирилицу, престати чим се ХДЗ врати на власт. И тај тренутак је изгледа дошао. Да Загреб призна да је ћирилица српска, али наша. Као Никола Тесла.