Ћирилица на поклон
Удружење Типометар, које је основала група ентузијаста са Факултета примењених уметности у Београду, постоји већ пуну деценију и за то време је креирало на десетине ћириличних фонтова и дозволило њихову бесплатну употребу. У овогодишњем поклону су четири фонта типографског писма Ноктурно БГ, првенствено намењеног књижном слогу, али и графичком дизајну
Последњих десет година, некако обично почетком јануара, Удружење Типометар понуди грађанству на поклон фамилију фонтова која садржи слова ћирилице, са циљем да сваком ко то жели омогући да књиге, рекламе, документа – шта год, штампа ћириличним писмом.
Удружење Типометар бави се писмом и његовом применом. Основала га је група ентузијаста са Факултета примењених уметности у Београду на иницијативу Оливере Стојадиновић, професорке на предмету Писмо. “Кад су деведесетих година почели да се користе рачунари, испоставило се да недостају ћирилични фонтови”, подсећа Оливера Стојадиновић у разговору за “Време”. “Направљена је комисија професора, академика, и стручњака међу којима смо били Ђорђе Живковић и ја као људи из праксе, са намером да се реши тај проблем. Међутим, било је то време немаштине, па смо покушали да оно што није могло да се уради на државном нивоу, урадимо на приватну иницијативу – основали смо Типометар.”
Откад је пре десет година почео њихов пројекат Ћирилице на поклон, са сајта Типометар преузето је више десетина хиљада комплета фонтова и пренето у књиге, новине, на паковања, интернет, телевизијске програме, натписе фирми, плакате... Војска Србије је за свој целокупни систем идентификације изабрала Ресавску бг Санс, Српска православна црква користи готово сва писма Типометра, Ловелy Софи а бг се виђа у телевизијским програмима и на интернету, изабрало га је и Позориште “Душко Радовић”, њим је штампан и Ромски буквар, Адамант бг користе Креативни центар, часопис “Русија данас”, Факултет безбедности у Београду, Неопланту бг је применила пекара “Јаковљевић”, Ресавску бг – Институт за трансфузију крви, Факултет примењених уметности...
У овогодишњем поклону су четири фонта типографског писма Ноктурно бг, првенствено намењеног књижном слогу, али и графичком дизајну. Фонтови Ноктурна бг, као и сви претходни комплети, садрже сва слова и знаке из основног латиничног кодног распореда, као и слова српске ћирилице и латинице. Сви постојећи фонтови Типометра одабрани су тако да покривају разноврсне намене, па се међу њима налазе фонтови за слагање текста, они који су погодни за графички дизајн, и три рукописна писма. Последњих година на светском тржишту повећана је понуда фонтова који садрже ћирилицу, али, каже Оливера Стојадиновић, постоје тешкоће у њиховом коришћењу због посебности нашег курзива.
“Слова српске ћирилице д, г, п и т написана курзивом разликују се од оних која се добијају у фонтовима стране производње, па је то решено алтернативним словима, с тим што се до њих може доћи само у новијим програмима када се у менију означи српски језик. У фонтовима које нуди Типометар, наша курзивна слова доступна су у свим програмима и системима.” Осим тога, и – бесплатна су. Најновији фонт, Ноктурно бг, пројектовала је Марија Рњак, а аутори претходних фонтова су Оливера Стојадиновић, Ведран Ераковић, Стјепан Филеки, Јана Оршолић, Ивана Ћировић, Маријана Оршолић и Стеван Ивић.
“Последњих неколико година се трудимо да наше дипломце стимулишемо да пројектују ћирилицу, смем да кажем да су заинтересовани”, каже Оливера Стојадиновић. Иницијативу Типометра су помагали Скупштина града и Министарство вера и дијаспоре, а последњих неколико година Министарство културе и информисања. “Та помоћ нам је, наравно, важна иако је симболична. Јасно је да је Министарство свима у култури смањило дотације, да другачије изгледа не може, али без те помоћи пројекат Ћирилице на поклон би се угасио, што не би било добро.”
“Ми никог не терамо да пише ћирилицом, ми ћирилицу поклањамо људима који желе да је користе, омогућавамо им да то постигну”, наводи Оливера Стојадиновић, а о расправама о законској регулативи коришћења службеног писма, каже: “Ако се од 1960. године званично у Србији равноправно користе и латиница и ћирилица, то значи да је то правило укорењено. Нисам ни за каква законска укидања латинице, зато што то може да изазове отпор. Мислим да је довољан постојећи закон којим је прописана ћирилица у службеној употреби, па зато је сваки акт који се предаје, рецимо, суду – на ћирилици, сајт нашег факултета такође, и тако даље. Било би добро да су натписи фирми на ћирилици и, наравно, на српском. Ето, то би могла држава да пропише. Ми смо прикупљали натписе на ћирилици, без обзира којим фонтом су написани, и установили да међу њима највише има пекара. Важно је и што се уџбеници за основну школу штампају ћирилицом, примећујем да нове генерације користе ћирилицу. Наравно да је неопходно да користе и латиницу – због нових технологија и страних језика. Било би кусо без латинице.”
