Нужна нега ћирилице

ЈЕЗИЧКА култура је веома рђава. Није добро, и неће бити добро, ако се онл у наредним годинама додатно дапостави. Сама од себе неће напредовати, ако не нађемо системска решења - истакао је проф. др Вељко Брорић на трибини “НегуЈмо српски језик и чувајмо ћирилицу” у Културно-просветној заједници Србије.

Брборић је сумирао и резултате акције “Негујмо српски језик”, Којy је 2015. године започела Скупштина града Београда, да би је касније преузело Министарство културе и информисања.

- Нећемо том акцијом постати доминантно писменији, али желели смо да скренемо пажњу на неговање језика. Убеђени смо да српски језик заслужује да се пази, чува и гаји јер је он значајан део идентитета нације и културе - рекао је Брборић. - Мислимо да ће добро бити тек уколико се Закон о службеној употреби српског језика и писма поправи како бисмо могли и према ћирилици да се понашамо домаћинскије и одговорније. Није нам намера да ружимо латиницу, нити да било коме било шта бранимо.

Драган Хамовић, специјални саветник министра културе, појаснио је да је скоро завршен Предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, који оснажује присуство ћирилице у простору јавне комуникације, који је до сада био нерегулисан, и предлаже увођење Савета за српски језик.

***************************

УЧЕСНИЦИ трибине дали су допринос предлагањем графичке стандардизације штампаног и писаног фонта ћириличког писма и поједностављивања основношколског писма. Народни посланик проф. др Миладин Шеварлић предложио је да сва српска деца, ма где се налазила у свету, уче из једног буквара који би био свима доступан, док је Милован Витезовић предложио обнављање читалачких значки како би се подстакло читање.