Конференција "Значај очувања ћирилице у дигиталној ери": Неопходно подстицање употребе ћирилице у јавној комуникацији
Промовисање ћирилице у јавном простору и улоза образовног система у ширењу свести о важности употребе ћириличког писма биле су централне теме конференције „Значај очувања ћирилице у дигиталној ери“ , која је одржана јуче у Дому Војске Србије.
Конференцију су организовала удружења Амикус и Еуропеан Цоммуницатион Центар, под покровитељством Министарства одбране и Министарства просвете.
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) и оснивач сајта "Ћириловање.срб" рекао је на скупу да је неопходно да се подстиче употреба ћирилице у јавној комуникацији.
"У Закону о употреби српског језика који је донет прошле године, предвиђене су подстицајне мере за употребу ћирилице и у брендирању и оглашавању. Ипак, не знам за много случајева да се у брендирању употребљава ћирилица. Очигледно је да је то финансијско питање и да Министарство финансија и локалне самоуправе не желе да се одрекну неких такси и примања која имају, зато што би неком умањили терет зато што користи ћирилицу", додао је он.
Истакао је и да се осећа дискриминисаним јер ниједан банкарски сервис у Србији не може да користи на ћирилици, јер је и електронско плаћање потпуно прилагођено латиници.
Када је говорио о препрекама у производњи штампаних издања на ћирилици, навео је да графичари тврде да ћирилични фонтови заузимају више простора, због чега се троши више папира и дизајн је лошији. Ипак, штампана издања, како каже нису проблематична, већ она која је једноставније прилагодити – онлајн. Како наводи Брајовић, садржај само десет одсто онлајн медија је на ћириличком писму.
Истакао је да сајт УНС-а од 2004. године доследно користи ћирилицу, а да су 2011. године основали портал Ћириловање.срб.
"Често подстичем колеге да користе ћирилицу, указујући им на то да би на тај начин били иновативни и занимљиви", додао је он.
Присутнима је приказано је како на једноставан начин могу са сајта Ћириловање да преузму рукописне фонтове знаменитих личности Србије као што су Лаза Костић, Иво Андрић, Патријарх Павле и Исидора Секулић.
"Ако желите да пошаљете љубавну поруку, можете да то учините рукописом Лазе Костића, ако хоћете да честитате славу, можете да користите рукопис Патријарха Павла, а ако хоћете нешто о књижевности, онда од Ива Андрића", рекао је.
Навео је да треба да се покрећу удружене акције за подстицање употребе ћирилице. Додао је да је лицемерно што многе политичке партије у јеку предизборних кампања користе ћириличко писмо на постерима, а када прођу избори не раде ништа за промоцију ћирилице.
"Има ту доста простора за иновативност. У Бугарској, на пример, имате таблице по стандарима Европске уније, али оне су на ћириличним словима. Имамо слова а, о, т, к, с које може бити ц, н које може бити х. Можемо их ми тумачити као ћирилицу, а осталикао латиницу", додао је он.
Бразилац Тхиаго Ферреира каже да је научио да пише ћирилицом за врло кратко време јер сматра да је лепа и да није старомодна, како многи тврде.
Проблем је, како је рекао представни Регистра националних интернет домена Србије (РНИДС) Предраг Милићевић, управо у томе што многи ћирилицу сматрају архаичним писмом. Он је рекао да је у Србији регистровано само око 3000 "срб" домена, али да то не трена да чуди, имајучи у виду чињеницу да су сви домени који нису на енглеском језику веома слабо коришћени. Осим Србије, ћириличке домене, како је навео, имају и Русија, Украјина, Казахстан и Бугарска.
Милићевић је додао да је ћирилица као писмо је у свету оштте и истакао да не разуме зашто се њена употреба само у Србији доводи у питање.
"Чак је и Гугл препоручио да и веб адреса буде на ћирилици уколико је садржај на ћирилици, на овом писму буде и wеб адреса. Није тачно да Гугл не подржава ћирилицу", додао је.
Проблематична може, како је додао, бити једино говорна претрага речи, у току које би рачунар колач могао да препозна колац, а спанаћ као шпанца.
Милићевић је указао на то да су чак и организатори догађаја направили грешку, те датум написали на руској ћирилици. Ипак, то није нимало чудно ако се узме у обзир чињеница да су од 2006. године, како каже прогесорка Факултета примењених уметности др Оливера Стојадиновић, на интернету били приступачни само ћирилички фонтови који припадају руском писму.
То ју је, како каже, подстакло да са својим студентима направи фонтове на српској ћирилици од 2006. године, који имају креативне називе као "Љупка Одри", "Чизкејк" и слично.
Да све креће од образовања, рекла је и представница Завода за унапређење васпитања и образовања при Министарству просвете Снежана Милошевић Јешић. Она је позвала све настванике да подстичу ученике да користе ћириличко писмо у току редовних школских активности као што је прављење Пауер поинт презентације.
Због тога су на сајту Завода доступне бројне смернице за наставнике.
С обзиром на то да је ћириличко писмо и те како уграђено у интернет, модераторка скупа Маја Пауновић истакла је да изговор да се латиница користи јер ћирилица није притупачна на интернету више не постоји.
