Чување српског језика и ћирилице

У Српској књижевној задрузи представљена је издавачка делатност „сестринске установе”, како рече Драган Лакићевић - Књижевне задруге Српског националног вијећа из Подгорице.

Од оснивања 2006. ова издавачка кућа објавила је више од 180 наслова на српском језику и ћирилици. О раду ове куће говорио је др Момчило Вуксановић, председник, а стихове су казивали аутори Књижевне задруге: Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Добрица Ерић, Благоје Баковић, и драмски уметник Срба Милин.

- Кроз пројекте Књижевне задруге пружена је значајна помоћ књижевним ствараоцима српског народа са простора Црне Горе и региона, јер готово да нису имали друге могућности да се искажу на пољу стваралаштва, књижевности и песништва. У времену када је српски језик и књижевност у образовном систему Црне Горе третиран као и језици далеко мањих језичких заједница, помоћ књижевним ствараоцима на српском језику представља једну од могућности очувања и заштите српске културе. Осим тога, значај Књижевне задруге је и у томе што својим издањима спречава утицај пројектованих фалсификата у култури, историји и стваралаштву у Црној Гори - истиче Момчило Вуксановић.

Своја издања Књижевна задруга редовно излаже на сајмовима књига у Подгорици, Херцег Новом и Београду, а знатан број њених наслова представљен је у готово свим градовима Црне Горе и већим центрима Србије и Републике Српске. Издања Књижевне задруге Српског народног вијећа и српски књижевници који интензивно сарађују са Књижевном задругом добитници су великог броја награда. У представљању својих издања, Књижевна здруга одржала је на стотине промоција широм Црне Горе и региона, истичући значај очувања српског националног идентитета, српског језика и ћириличног писма. Књижевна задруга Српског народног вијећа своја издања штампа у едицијама: „Документи”, „Савремена српска књижевност” и „Антологија Сербика”. У оквиру ових едиција своје књиге штампало је више од 120 аутора.

У едицији „Документа” - Гавро Перазић, Владо Стругар, Зоран Лакић, Драгољуб Петровић, Симо Поповић, Марија Ковачевић, Бранислав Оташевић, Никола Ивановић, Батрић Јовановић, Илија Петровићи, Добрило Аранитовић, Михаило Миљанић...

У едицији „Савремена српска књижевност” - Миодраг Ћупић, Добрица Ерић, Данило Николић, Илија Лакушић, Новица Ђурић, Гаро Јовановић, Миодраг Трипковић, Миленка Цица Чоловић, Оливера Доклестић, Милица Бакрач, Радован М. Караџић, Коста Радовић...

У едицији „Антологија Сербика” објављене су књиге: Матије Бећковића, Стевана Раичковића, Рајка Петрова Нога, Гојка Ђога, Новице Тадића, Селимира Радуловића, Благоја Баковића, Момира Војводића, Ранка Јововића, Драгомира Брајковића, Драгана Лакићевића и Зорана Костића.

Момчило Вуксановић уручио је Драгану Лакићевићу, уреднику СКЗ, Декларацију о положају српског језика и ћирилице, која је, такође, уручена и најважнијим установама културе и образовања у Србији, као и министру културе и председнику Републике Србије. Декларација је, заправо, закључак с научног скупа „Српски језик и ћирилица - основе српског идентитета”, који је одржан у октобру у Подгорици.

У Црној Гори, Србији и Републици Српској, покренута је иницијатива за доношење јединственог закона о заштити српског језика и ћирилице у све три средине.