Ћирилица, штедња и климатске промене
У Влади су коначно преломили да држава више не сме да се понаша као пијани милионер и да, као грађани током хиперинфлације, исписује чекове без покрића, у нади да никада неће доспети за наплату. Сада се рачуни морају плаћати. Још кад би то важило и за фискалне рачуне, где би нам био крај. Боже, кад ли ће власт у Загребу схватити да вуковарске бранитеље толико иритира латиница? Нарочито поред ћирилице!
У Вуковару су, ових дана, поново поскидане или поразбијане све двојезичне табле са именима улица. Боже, кад ли ће власт у Загребу схватити да вуковарске бранитеље толико иритира латиница? Нарочито поред ћирилице! Из Загреба су, опет, пре извесног времена јако замерили председнику Србије Томиславу Николићу што је буњевачким основцима из Субитице поклонио уџбенике буњевачког језика - на ћирилици. За хрватског председника Иву Јосиповића то је био доказ „политике која жели да асимилира Хрвате у Војводини“, док су поједини представници опорбе замерили Јосиповићу и премијеру Зорану Милановићу што нису оштрије реаговали на тај „акт тихог културоцида“! Ко зна, можда би све било много лакше да се уопште не разумемо? Могли бисмо бар да се правдамо да једни друге и нисмо најбоље схватили. Да све овакве и сличне „глупости“, дакле, правдамо пуким неразумевањем. И ничим више. Зато, ево предлога. Да у међусобној комуникацији српских и хрватских политичара званични језик буде - свахили! Није искључено да би се у том случају боље разумели. Или би бар било мање неспоразума.
Руку на срце, неке ствари заиста је тешко разумети. Схватио сам то тек када сам једном странцу морао да објашњавам улогу левице у Србији. Никако није могао да схвати како су на последњим изборима на истој изборној листи били, условно речено, десничарски СНС, умерени СДП и Вулинов Покрет социјалиста. И то, упркос предизборном обећању Александра Вучића да ће спровести болне и радикалне реформе, све оно што би, по природи ствари, требало да буде предмет противљења левице. Још теже је било објаснити да је после избора, иако је сам имао већину, СНС направио коалицију са СПС-ом, или да је Вулин као ресорни министар стао иза новог Закона о раду, за који критичари тврде да је превише либералан и штити интересе капитала, а не права радника! И како онда било коме у Србији, а посебно некоме са стране, да било шта буде јасно? Узгред, може ли било ко да замисли следећу вест? „У Србији је причу о мерама штедње и смањењу пензија и плата у јавном сектору за још непознати проценат потпуно у други план бацила до сада највећа конференција о климатским променама у седишту Уједињених нација. Том скупу присуствује 120 лидера, међу којима и председник Николић и овдашња јавност са зебњом очекује вести за колико ће Србија до 2020. морати да смањи емисију угњендиоксида и других штетних гасова са ефектима стаклене баште. Са још већом бригом, у пола гласа, препричава се кључно упозорење генералног секретара УН Бан КиМуна: Данас морамо окренути свет у новом правцу“. Не, то једноставно није могуће. А већ и назирем одговор на последње питање. У ком, бре, новом правцу? Па, зар у том, новом правцу нисмо кренули пре седам дана, када је премијер Вучић коначно саопштио да држава више не сме да се понаша као пијани милионер и да, као грађани током хиперинфлације, исписује чекове без покрића, у нади да никада неће доспети за наплату. Та, „добра, стара“ времена неповратно су прошла. Сада се рачуни морају плаћати. Још кад би то важило и за фискалне рачуне, где би нам био крај?