Препис

Да ће Хрватска бити у улози добротвора док Србија прескаче европске лествице није се ни очекивало, али није нико ни вукао за језик њихове званичнике да се заветују да се према комшијама неће односити као што су Словенци према њима „лупајући“ им рампе током преговора са ЕУ о чланству.

У више наврата поручивали су да билатерална питања неће користити за условљавање Србије у преговорима о чланству у ЕУ. А, онда је ове недеље потпредседник Одбора за спољне послове Европског парламента Андреј Пленковић апеловао на Европску комисију да репер за даљи пут Србије према ЕУ буде и поштовање Споразума о заштити мањина између Хрватске и Србије из 2004. Ресавска школа. Центар Љубљана. А, шта се то тако драстично променило у положају Хрвата у Србији, па га је пре пола године њихов амбасадор у Београду видео као „генерално добар и поред отворених питања“, док Пленковић сада види „политику разводњавања хрватске мањине на територији Србије“? Да ли је једна донација ћириличних уџбеника буњевачким основцима довољна да се ствари овако представе у Стразбуру, на месту на ком Србија није у могућности да изнесе своју одбрану? За сваку је похвалу када нека земља брине о сународницима ван матице. Тим пре када за бригу има основа. А не би било без основа и када би Србија повисила тон у одбрани насилно одузетих станарских права Срба у Хрватској, због изврдавања договора по ком нема тајних оптужница, ломљаве ћириличних табли, што нема повратка избеглица, што су при запошљавању Срби дискриминисани... Питање је, само, шта води до бољитка галама или фер односи?