Хрвати опет потежу питање угрожености у Србији

Дијана Вукомановић: Хрвати користе Европски парламент за прикупљање поена на својој локалној политичкој сцени.– Чедомир Антић: Хрвати имају пуна права у Србији, али Србија не треба да секундира у претварању Буњеваца у Хрвате.– Славен Бачић: Наш политички захтев је да имамо гарантовано једно место у републичком и покрајинском парламенту као што има српска заједница у Хрватској

Иво Јосиповић и Томислав Николић у Таванкуту (Фото Танјуг)

Потпредседник Одбора за спољне послове Европског парламента (ЕП) Андреј Пленковић затражио је на првом јесењем заседању ЕП у Стразбуру заштиту права Хрвата у Србији, којих према попису из 2011. има више од 57.000. Пленковић је, како преноси Танјуг, у говору подсетио на недавну донацију српског председника Томислава Николића који је предао уџбенике на ћирилици ђацима Буњевцима у Суботици. Он је казао да је „реч о потезу који је наставак политике разводњавања хрватског корпуса, односно хрватске мањине на територији Србије”, коју српска власт спроводи од почетка деведесетих и нагласио да је таква политика неприхватљива.

Пленковић је апеловао и да Европска комисија у преговорима о приступању Србије ЕУ инсистира на поштовању Споразума о заштити мањина између Хрватске и Србије из 2004. године и да то буде један од саставних елемената за даљи пут Србије према Европској унији. „Очекујемо да ћемо видети Хрвате заступљене и у српским представничким телима и обезбеђивање средстава за неговање језика, образовање, као и за културу Хрвата у Србији”, закључио је хрватски представник у ЕП.

Прича о наводној угрожености Хрвата у Србији актуелизована је, да подсетимо, почетком прошле недеље када је Ружа Томaшић, хрватска посланица у Европском парламенту и председница десничарске Хрватске странке права Анте Старчевић, на свом фејсбук профилу критиковала Николићев потез и позвала Јосиповића и премијера Зорана Милановића да реагују. Она је, иначе, оценила да је реч о „последњој манифестацији политике уништења хрватског језика и културног идентитета на тлу Војводине”. Јосиповић се одазвао позиву Томaшићеве означивши Николићев потез као „некоректан” и као „континуитет политике која жели асимилирати Хрвате у Србији”. Председник Србије је, пак, узвратио да Србија својим уставом и законима омогућава свим грађанима да се изјасне како желе и да је легитимно право Буњеваца да искористе то право на Уставом предвиђени начин.

Председник Хрватског националног вијећа у Србији Славен Бачић каже за „Политику” да подржава Пленковићеву изјаву у оном делу који се односи на позив да се поштује билатерални Споразум о заштити мањина између Хрватске и Србије потписан 2004. године.

„Средином октобра ће у Загребу бити одржан састанак међувладиног мешовитог одбора за спровођење тог споразума. Ми сматрамо да се многе одредбе тог споразума још недовољно спроводе. Наш политички захтев је да имамо гарантовано једно место у републичком и покрајинском парламенту као што има српска заједница у Хрватској. Најтеже стање је у области образовања, али то није случај само са хрватском него са свим мањинским заједницама”, каже Бачић.

Не спорећи право некога да се изјасни како хоће, иако се он сам иако Буњевац изјашњава као Хрват, председник ХНВ тврди и да се Буњевци фаворизују у односу на оне који се изјашњавају као Хрвати. Као пример наводи да се на Педагошком факултету у Сомбору уводи изборни предмет етно-културна историја Буњеваца, док се Хрватима не дозвољава отварање катедре за хрватски језик на Универзитету у Новом Саду.

Стање је, како истиче, ипак боље него деведесетих година па се, каже, не може говорити о проблему који Хрвати имају у Србији већ више о „отвореним питањима“.

Реакцију на оптужбе Пленковића јуче, и поред обећања, нисмо добили у Канцеларији за људска и мањинска права која је непосредно задужена да се стара о поштовању права мањина.

Потпредседница Социјалистичке партије Србије Дијана Вукомановић сматра да изјавама попут Пленковићеве Хрвати користе ЕП за прикупљање поена на својој локалној политичкој сцени.

„Очекивала сам да ће представници националног корпуса хрватске политичке сцене са говорница Европског парламента коначно проговорити европским речником и европским порукама охрабрења припадницима националне мањине српске и хрватске заједнице. Ја то тумачим као једну неприлагођеност демократским стандардима и речнику европске демократије. То је процес сазревања који се од њих очекује”, каже Вукомановић.

„Они дају такве оцене јер немају контакт на терену са припадницима хрватске заједнице у Србији и проговарају из неких својих предрасуда. Србија се променила набоље”, категорична је Вукомановићева.

За историчара и председника Напредног клуба Чедомира Антића нема дилеме да овакве изјаве долазе стога што је хрватска држава у дубоким проблемима.

„На стварању хрватске нације и хрватске државе и њиховој еманципацији од српског народа, који је бројнији и пре њих је имао модерну државу, створена је једна политичка снага која је екстремна, која има елементе фашизма у својој идеологији. Ти људи су избор хрватског народа, можда не апсолутне, али релативне и изузетно снажне већине. Данас је српски народ у Хрватској маргинализован, суштински обесправљен, ужива само део права која су му гарантована уставним законом”, сматра Антић.

С друге стране, како каже, Хрвати у Србији који су малобројнији него Срби у Хрватској, добили су велика права самим тим што су мањине добиле велика права законом из 2005. године. Ако нека од тих права не остварују, зна се, каже, како могу да дођу до њих.

Према његовим речима, Буњевци нису Хрвати, и то треба да буде јасно Загребу.

„Хрвати имају пуна права у Србији, али Србија не треба да секундира у претварању Буњеваца у Хрвате. Ако тако треба да буде, онда нека неко секундира Србији у претварању Муслимана или Бошњака у Србе”, закључује Антић.

Јелена Церовина

ЕУ: Политичка игра хрватског посланика

БРИСЕЛ– Европска комисија не схвата озбиљно изјаву хрватског посланика у Европском парламенту Андреја Пленковића о угрожености хрватске мањине у Србији, речено је Танјугу у седишту ЕУ.

„То је покушај саморекламирања на који сваки посланик има право, али ми немамо намеру да улазимо у политичке игре са њим”, рекао је за Танјуг функционер ЕУ који је инсистирао на анонимности.

Потпредседник Одбора за спољне послове Европског парламента и члан ХДЗ Пленковић је јуче на првом јесењем заседању ЕП у Стразбуру тражио заштиту права Хрвата у Србији, која су по њему угрожена упорним покушајима власти да „разводне” хрватски национални идентитет.

Саговорник Танјуга је подсетио да Комисија веома пажљиво прати стање у вези са правима националних мањина у Србији и да у последњих неколико година нису забележени случајеви систематског угрожавања ни једне од њих, па ни хрватске.

„Уосталом, за мало више од две недеље ће изаћи годишњи извештај Комисије о напретку Србије у европским интеграцијама у коме ће наша оцена бити детаљно изложена”, рекао је Танјугов извор.

До тада из ЕК неће бити званичног реаговања на Пленковићеве речи, додао је он. (Танјуг)