Српски ћирилски натписи

Монографија Бранкице Чигоје анализира натписе на камену из периода од 11. до 15. века, с подручја Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе

У монографији др Бранкице Чигоје „Најстарији српски ћирилски натписи 11-15. век” (Графија, ортографија и језик), коју је објавила „Чигоја штампа”, анализирају се натписи на камену из периода од 11. до 15. века, с подручја Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, и то само они натписи на камену који су сачувани, археолошки обрађени и за које постоји фотодокументација.

Бранкица Чигоја (1956), редовни је професор Филолошког факултета у Београду. Две школске године (1987-1989), била је лектор за српскохрватски језик на „Карл Маркс” универзитету у Лајпцигу. Године 1990. изабрана је у звање асистента за историју језика на Катедри за јужнословенске језике и општу лингвистику Филолошког факултета у Београду. Докторску дисертацију, под насловом „Језик Павла Папића, босанског фрањевца из прве половине 18. века”, одбранила је 1995. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика Института за српски језик САНУ (Комисија за историју српског језика) и Одбора за доделу награде „Павле Ивић”, при Славистичком друштву Србије (од оснивања до данас). Објавила је две збирке песама: „Зелена поља сна” и „Памтим љубав” (у више издања), као и компакт диск са избором поезије из поменутих збирки.

Полазећи од натписа археолошки обрађених у књизи др Гордане Томовић: „Морфологија ћирилских натписа на Балкану”, и од других аутора археолога, у књизи „Најстарији српски ћирилски натписи 11-15. век”, сакупљени су, на једном месту, српски ћирилски натписи из поменутог периода и поменутих подручја, чији број достиже стотину натписа. Тако обједињени, засновани на комплементарним истраживањима писма, правописа и језика, истовремено су и драгоцени документи историчарима и језичарима, археолозима и палеографима, јер пружају обједињену слику из дела друштвене стварности наше националне историје у периоду од 11. до 15. века.

У овој монографији допуњена је грађа из периода од 11. до 15. века, која је била предмет претходне студије ове ауторке, која се такође бавила овим периодом. Значајно су проширени и допуњени коментари и анализе, као и референтни извори. Помињу се значајне личности из прекосовског и покосовског периода, све до пада Деспотовине, и непосредно после њеног пада.

Натписи су разврстани хронолошки: на период од 11. до 13, и на период од 13. до 15. века. Уз сваки натпис, осим основних археолошких података, цртежа и ортографије - коју сачињавају општи опис, наводи се рашчитани текст и његов превод на савремени језик уз анализу и запажања о важнијим питањима, писма (графијског система) и правописног система и, на крају, коментари значајнијих језичких црта (народног језика и књижевног, књишког).

Монографија Бранкице Чигоје најцеловитије је филолошко истраживање ове врсте натписа на споменицима из нашег средњег века.