Референдум о ћирилици не би прошао

Референдум о двојезичности, на којем би се грађани изјаснили о предлогу да се равноправна употреба језика и писма националних мањина омогући само ако припадници националне мањине чине половину уместо садашње трећине становништва на неком подручју, не би прошао јер би се већина изјаснила против, или не би изашла на референдум, показује истраживање Института Иво Пилар.

Резултати истраживања о једном од горућих хрватских политичких питања не иду у прилог заговорницима повећања потребног удела националне мањине на половину становништва, јер се већина испитаника, њих 34 одсто, изјаснила да то питање остане уређено као и до сада.

Осим тога, 20,2 процента испитаника у истраживању спроведеног у оквиру "Пиларовог барометра хрватског друштва" уопште се не би одазвало на референдум, одговор на то питање не зна њих 25,7 одсто, док је без одговора било 1,1 проценат испитаника.

С друге стране, за предлог да се национална мањина може равноправно да служи својим језиком и писмом само ако чини половину становништва на неком подручју изјаснило се тек 19,1 одсто испитаника.

Што се тиче ситуације у Вуковару, одговори су увелико различити, јер се знатна већина противи постављању двојезичних натписа у том граду.

Против плоча с латиницом и ћирилицом у Вуковару изјаснило се укупно 64,4 одсто испитаника, од којих 38,3 посто сматра да Вуковар треба трајно изузети од двојезичних натписа, а 26,1 одсто сматра да с тим треба још причекати.

Оних који безусловно подржавају табле с латиницом и ћирилицом има свега 6,1 одсто, док је оних који подржавају двојезичне натписе, али сматрају да је поступак њиховог уводјења требао бити пажљивији 12,1 проценат.

Не зна шта би подржало 17 одсто, а без одговора је 0,4 процента испитаних, пренела је Хина.

Истраживање је спровео загребачки Институт друштвених наука Иво Пилар теренском усменом анкетом у периоду од 24. марта до 8. маја, на национално репрезентативном, случајном узорку пунолетног становништва којим је било обухваћено 1.000 особа на 143 локације.

Иначе, Хрватски сабор упутио је 15. јула референдумско питање о двојезичности на оцену уставности, а заступници Хрватске демократске заједнице су били уздржани.

Сабор је одлуку донео на основу предлога Одбора за Устав, који је протумачио да је такво референдумско питање противно преамбули Устава и низу међународних докумената, међу којима је и Уговор о приступању Европској унији.

Референдумску иницијативу покренуо је Штаб за обрану хрватског Вуковара, који је Сабору у децембру доставио више од 600.000 потписа.

Хрватска влада својевремено је најављивала уставне промене које би онемогућиле одржавање референдума којима се ограничавају, или смањују права мањина.