Црногорски омбудсман тражи законску заштиту ћирилице

Иако Устав Црне Горе налаже равноправну употребу оба писма, у свакодневном животу латиница је потиснула ћирилицу

(Илустрација Драган Стојановић)

Подгорица – Државни омбудсман Шућко Баковић одлучио је да у црногорском парламенту стане у одбрану ћирилице. Он је у Скупштини Црне Горе поднео иницијативу за доношење закона о употреби службеног језика и писма, као и језика који су у службеној употреби.

Баковић је за своју иницијативу упориште нашао у Уставу у којем пише да су у равноправној употреби оба писма, ћирилица и латиница. Тако је прецизирано у највишем правном акту, али је у стварности ћирилица протерана из црногорских основних и средњих школа, са факултета, државних институција, посебно владе и парламента, уклоњена са скоро свих билборда, саобраћајних знакова, реклама, назива фирми и компанија...

Занимљиво је да се пресуде свих судова, адвокатски поднесци, односно жалбе као и нотарске овере врше искључиво на латиничном писму. Ћирилица се не користи ни при завођење у регистру ових институција.

„Да би се отклонила свака дилема, законом треба уредити шта се сматра употребом службеног језика и писма, и језика и писма у службеној употреби, и то дефинисати, као и њихову употребу у комуникацији државних органа, органа локалне самоуправе, јавних служби и других носилаца јавних овлашћења са грађанима, као и странкама у поступцима који се воде пред тим органима”, саопштио је заштитник људских права и слобода.

Баковић наглашава да се мора прецизно регулисати и исписивање назива фирми и других јавних натписа, исписивање саобраћајних знакова и путних праваца (магистралних и међународних), назива места и других географских назива.

„Доношење овог закона било би веома важно и са аспекта испуњавања обавеза Црне Горе у процесу приступања Европској унији. Ми за разлику од неких држава региона немамо закон који уређује на целовит начин ову област, па смо због тога покренули иницијативу”, појаснио је он. „На скупштини је да то питање реши јединственим законом, а не парцијалним законима као што је случај у основном образовању, личним картама, путним исправама и тако даље.”

Употреба оба писама у свакодневном животу грађана Црне Горе може се обезбедити само законом па због тога Баковић поручује да је иницијатива усмерена ка равноправности.

„Уставом су ћирилица и латиница у равноправној употреби. Да ли се то поштује? Да ли називи фирми, државних установа и институција треба да буду исписани на оба писма или на једном, и то оном који одреди неки субјект? То једино може ’помирити’ квалитетан закон који ће бити у складу са државним уставом и међународним документима”, рекао је Баковић.

Да је у Црној Гори већ дуже присутно потискивање ћириличног писма и српског језика мишљења је професор др Будимир Алексић, који подржава иницијативу омбудсмана.

„Преименовање српског у такозвани црногорски језик представља отклон режима од православља и Русије. Тај посао део је црногорског идеолошког пројекта који се своди на негирање и елиминисање ћирилице, упркос чињеници да су највећа државна, верска, културна и историјска документа Црне Горе написана на ћириличном писму. Довољно је само да узмемо период од Светог Јована Владимира па до краља Николе Петровића, па ћемо видети које писмо је било у употреби. И житије које је сачувано у летопису попа Дукљанина је створено на ћирилици”, каже за „Политику” Алексић.

Он упозорава да не треба веровати представницима власти да Европа не жели ћирилицу.

„Имамо Бугарску, земљу чланицу Европске уније, као и Македонију која намерава то да постане. И једна и друга земља имају државно писмо ћирилицу. То Бриселу не смета”, наводи Алексић. „У Црној Гори је друга прича. Режим чини све да се промени идентитет преко забране српског језика и православља. Пре једног века овде је православна вера била државна, и то тада никоме није сметало. Данас су дошла нека друга времена.”

У оквиру насиља над српским језиком у Црној Гори, по оцени председника Српског савета др Момчила Вуксановића, извршено је насилно брисање ћириличног писма које је дефинисано као прво писмо у службеној употреби.

„До средине осамдесетих година Црна Гора је у ондашњој Југославији била најћириличнија република јер све што је у њој написано и штампано било је на ћириличном писму. Ћирилица је и сада службено писмо, али се њиме више од две деценије не штампају дневне и периодичне новине, уџбеници за основне, средње школе и факултете, лична документа и сва кореспонденција на нивоу државе”, каже за „Политику” Вуксановић.

У Уставу Црне Горе из 2007. године, у поглављу Језик и писмо, односно у члану 13, пише да је „Службени језик у Црној гори црногорски, ћирилично и латинично писмо су равноправна”... Узалуд тако пише у Уставу када је на делу ћирилица скоро избрисана, и све дневне новине и електронски медији – изузимајући српске медије, телевизију, магазин „Српске новине”, српски портал и дневник „Дан” – користе искључиво латинично писмо.

Асимилација народа

Према оцени Момчила Вуксановића, протеривање уставне ћирилице у Црној Гори доказ је очигледне асимилације српског народа. „Све то је у потпуној функцији асимилације српског народа, што потврђује и податак да је само за осам година од пописа 2003. до пописа 2011. године са простора Црне Горе нестало више од 20.000 Срба, односно више од 10 одсто оних који су се национално изјашњавали као Срби.”