Вукова ћирилица лепо стоји и софтверу

На свечаности у Матици српској јуче су уручене повеље које та институција додељује за неговање српске језичке културе.

Награђена Оливера Стојадиновић и председник Матице Драган Станић
(Фото: Б. Лучић)

Награђени су професор из Бањалуке Милорад Телебак, за укупан допринос неговању српске језичке културе, проф. др Оливера Стојадиновић из Београда, за укупан допринос афирмисању српске ћирилице, и Вукова задужбина, зато што у својим програмима, научној делатности и гласилима у првом плану има језик и писмо.

- Матица српска је најпозванија да издвоји појединце, групе аутора и установе који предњаче у неговању српске језичке културе, зато што су у њу загледани сви они из матице, регије и расејања којима је стало до очувања српског језика и ћирилице јер је Матица, за готово два века свог постојања, стекла мудрост достојну стожерне културне и научне установе свег српства рекао је на свечаности председник жирија др Миодраг Матицки.

Члан жирија проф. др Мато Пижурица рекао је да је додела повеље започела прошле године академиком Иваном Клајном, наводећи да је то било на задовољство и одобравање српске културне јавности.

- Ове године уручујемо је Милораду Телебаку и свако ко га је читао и слушао зна да ју је заслужио рекао је др Пижурица. 0 најразличитијим питањима језика, од оних која се могу уврстити у језичку политику до најтананијих нијанси која се најшире могу подвести под језичку културу, Телебак пише зналачки, поучно и инструктивно, с лакоћом и духовито, при том не угро жавајући озбиљност и стручнонаучну темељност и валидност.

Образлажући награду професорки Факултета примењених уметности у Београду, сликарки и графичарки Оливери Стојадиновић, члан жирија академик Предраг Пипер наглашава да је то признање за њен вишегодишњи успешан, вишестран и плодан рад у афирмисању савремене српске ћирилице, посебно њене типографије и калиграфије, као и за побољшање услова за коришћење тог писма на рачунарима. Оливера Стојадиновић је, наиме, ауторка неколико фонтова намењених корисницима ћирилице на рачунарима, који се могу преузети бесплатно.

Председник Матице проф. др Драган Станић, образлажући одлуку жирија да Повељу додели и Вуковој задужбини, рекао је да она већ четврт века иде Вуковим трагом, доприносећи неговању српског језика и културе.

- Сваке године Вукова задужбина посвећује језику округле столове, с којих су произашли важни зборници, а посебан допринос неговању нашег језика дају њене публикације „Задужбина", „Даница", која је бриљантан календар и већ 21 годину издаје га по узору на Вуков бечки забавник, и ђачки алманах „Даница за младе", који већ шест година излази у њеном окриљу, ту је и Граматика српског језика за основне школе... - навео је др Станић.

Д. Девечерски

„Одбрана и од нашег немара"

Милорад Телебак је због невремена био спречен да дође у Нови Сад, а у писму које је прочитао члан Академије наука РС Слободан Реметић, навео је да је за Матицу чуо још као дете у родној Херцеговини, кад „нисам могао ни да слутим да ћу и ја доћи под кров те славне српске куће": „Да није било рата у БиХ, не би ми пало на памет да правим емисије и пишем о језику јер сам сма-трао да то припада и 'бољијема и вишијема'. Како нисам због здравља могао да браним српску земљу, морао сам бранити и чувати српски језик, не само од насртљивих хахара него и од нашег немара".

Награђена проф. др Оливера Стојадиновић нагласила је да је обликовање фонтова који садрже ћирилицу, што је њен превасходни рад, постало неопходно када је штампа дигитализована јер у свету постоје стотине хиљада фонтова, углавном латиничних, док оних с ћирилицом има тек двадесетак фамилија, од којих свака има по четири фонта.

Управник Вукове задужбине Љубомир Милутиновић нагласио је да заслуге за ово велико признање припадају и свим бившим и садашњим сарадницима Задужбине. Председник УО Задужбине проф. др Бошко Сувајчић подсетио је на то да је Матица један од њихових оснивача и поклонио јој „трмку", старинску кошницу из Тршића, родног Вуковог села, као симбол организације и плодности које негују обе куће.