Срамота: Срби беже од ћирилице

Мање од десет одсто фирми у великим градовима истакло је натписе на ћирилици. Њихове власнике питали смо како су се одлучили да бране част нашег писма

У централним улицама готово свих градова у Србији ретко се може наћи натпис фирме на ћирилици иако је она службено и уставом прописано писмо. Постоје, међутим, и изузеци који потврђују правило, а Наше новине су у разговору са власницима тих радњи покушале да сазнају зашто су се одлучили да „игноришу“ помаму за латиницом.

Београд

У главном граду отприлике је тек свака десета радња исписана на ћирилици. Најстарији трговци и занатлије стали су у прве редове одбране овог писма. Милан Степановић, лимар у Булевару краља Александра, каже за Наше новине да су му и визиткарте одштампане на ћирилици јер је то писмо којим он пише.

- Ова радња отворена је 1970. године и никада ми није пало на памет да променим таблу. Када шетам овом нашом чаршијом, за многе натписе не знам ни шта значе, нити како се изговарају. Требало би Срби више да се потруде да очувају своје писмо - рекао нам је љубазни занатлија и наставио да ради свој посао.

Оптичарска радња „Беоленс“ у Љермонтовљевој улици такође се издваја у мору оних чији називи су исписани на латиници.

- Ово је породична радња и од самог почетка носи назив на ћирилици. Једна је од најстаријих очних кућа у Београду, па имамо жељу да у сваком погледу очувамо традицију - чули смо од сувласника ове радње.

Странци у Београду највише воле да обилазе кафане, а оне их пак привлаче атрактивним називима исписаним латиничним писмом. Дејан Живковић, власник кафане „Фолиранти“, иначе теолог, каже да је цео мени у његовој кафани исписан на ћирилици, као и печат фирме, јер цео живот тим писмом пише:

- Кафана „Фолиранти“ добила је назив по роману Моме Капора, који је такође користио ћирилицу. Никада нисам ни размишљао да ли треба или не треба да користим слова из азбуке, а када бих се ја питао, ми бисмо као Руси радили на очувању ћирилице.

Крагујевац

У срцу Шумадије ситуација је тек за нијансу боља него у Београду. Велика крагујевачка трговина, са више од 20 објеката у граду и околини, „Трнава промет“ свих 25 година пословања носи име исписано ћирилицом. Комерцијални директор Зоран Станишић каже да је важно да сачувамо наше писмо.

За ћирилицу су се одлучили и Јаковљевићи, власници познате крагујевачке пекаре, која има пет продајних места и постоји готово 30 година. Оснивач предузећа Бранко Јаковљевић каже да су се за чување ћирилице определила пре две године његова два сина од 23 и 25 година.

- Светислав и Јанко завршили су факултете и решили да раде са мном. Све нове идеје су њихове и морам признати да ме је изненадило и одушевило да су двојица младих људи инсистирали на избору ћирилице - каже поносни отац.

Најпознатије градске кафане у овом граду - „Балкан“ и „Стара Србија“ имају називе на ћирилици. Исто писмо бирали су и „Оптика визус“, зубна ординација др Радоњића, најпознатија палачинкарница „Перон“...

Нови Сад

У Војводини, међутим, ћирилица има третман 13. прасета. У Новом Саду мало је натписа на ћирилици, а ћирилицу често игноришу чак и државни органи.

- После наших интервенција и дописа ситуација је нешто боља у односу на ону од пре годину дана, када је само два одсто натписа било на ћирилици. Наше захтеве прихватило је и доста приватних фирми, што је пријатно изненађење. Када су у питању државна предузећа и органи, позитивне примере имамо код ГСП-а, који је дисплеје са латинице пребацио на ћирилицу, као и Туристичке организације Новог Сада, где донедавно ћирилице није било ни у траговима - каже за Наше новине Петар Јаћимовић, повереник Удружења „Српска ћирилица“ за Нови Сад.

Њихову препоруку прихватила је и пекара „Ања“, тако да су сада ћирилични натписи на свим њиховим продајним објектима, као и на декларацијама.

- Промена натписа на наша 22 продајна објекта у Новом Саду наишла је на позитивне коментаре потрошача, без иједне примедбе - каже Татјана Вукша из пекаре „Ања“.

Нема логотипа на ћирилици

Бранко Стевановић, власник фирме „Инфоформ“ из Београда, која се бави гравирањем логотипа, имена фирми и натписа, каже да готово нигде у Србији не постоји логотип на ћирилици.

- Имена фирми, која се постављају на зградама, има мало више, а најчешће су у питању старије занатске радње. Оне се чешће могу видети у мањим градовима. Новоосноване фирме махом бирају латиницу. У пословању наше фирме гравирање ћирилице је ретко и мери се једноцифреним процентом - објашњава Стевановић.

Власник „Инфоформа“ каже и да су они, као једина фирма у Србији која је радила на изради ћириличних фонтова и у то уложила неколико десетина хиљада тадашњих марака, уз куповину рачунарске опреме и софтвера баш за ту намену, гледајући кроз уложено и добијено схватили да је то био потпуни промашај.

Кнез Михаилова пуна страних назива

На почетку главне београдске штрафте Кнез Михаилове улице готово се не може наћи натпис који није на неком страном језику. Ту су, на пример, „Garinello“, „Accessorize“, „Office shoes“, „Champion“, „Happening“, „Vapiano“, „Beo real estate“, „Kinstellar“, „Zara man“, „Monsoon“, „Paraport“, „Miss sidžty“, „Replay“, „Carpisa“, „Lilly“, „Sisley“... Да ствар буде још гора, идући од Теразија према Калемегдану само су ови натписи на ћирилици: „Просвета“, „Кнез“, „Илија златар“, „Хлеб и кифле“, као и једне часовничарске радње.