Крах ћирилице на српском вебу
Број српских сајтова са доменом .срб чији је садржај на ћирилици и без даљег преусмеравања је тренутно у домену статистичке грешке.
Тачније, постоје свега 642 таква сајта након две године од покретања овог домена што показује потпуну незаинтересованост за његову употребу.
Додуше, број регистрованих сајтова са .срб доменом је већи и њих је око 3.600, али на трећини не постоји никакав садржај, док скоро 40% има преусмеравање на латиничне верзије. Статистика показује и да се за последњих годину дана укупан број ћириличних домена преполовио.
Лингвиста Владо Ђукановић, који је ове резултате представио на "Дану интернет домена Србије", каже за 021 да је основни проблем - општи проблем ћирилице.
- Људи пре свега не знају да на рачунару могу да је користе, иако таква могућност постоји већ 21 годину. Такође, не знају да користе ни тзв. српску латиницу на рачунару, односно слова ћ, ч, ш, ђ и ж. Ако не знају потпуно да користе латиницу и не знају за могућност коришћења ћирилице то је у овом тренутку основни проблем коришћења нашег писма на интернету - сматра Ђукановић.
Он додаје да постоји проблем и са Гуглом, иако је тај светски претраживач одавно омогућио претраживање путем ћирилице. - Проблем са нелатиничним доменима је тај што не можете претраживати ако не умете да сузите претрагу само на сајтове из тог домена. Али то је технички проблем и верујем да ће у будућности бити решен - оцењује Ђукановић.
Ипак, интернет стручњак Драган Варагић сматра да је овај претраживач главни "кривац" за слаб рејтинг ћириличних домена.
- Гугл у Србији преферира пре свега резултате на латиничним доменима. Наиме, алгоритам на основу ког се гледа да ли је неки резултат релевантан или не, везује се за језик. Ако неко када претражује куца латиницом тешко да ће му се појавити домен и резултат на ћирилици. А већина користи на рачунарима латиницу. Због тога и фирме које праве сајтове саветују своје клијенте да се ћирилични домен не узима као главни јер неће бити видљив - појашњава Варагић за 021.
- Да се разумемо, нема Гугл ништа против ћирилице јер он само прати садржаје који су релевантни. Нпр. ћирилична верзија Википедије има примат у односу на латиничну. Проблем је у томе колико људи заиста користе ћирилицу и колико су релевантни садржаји на таквим доменима, а чињеница је да их нема. А опет, и ту је кривац Гугл. Нпр. када су се појавили ћириличне верзије медијских сајтова РТВ и Политике, имали су катастрофалне резултате претраживања па су убрзо одлучили да пређу на латиницу како би повећали посету - каже Варагић.
Држава незаинтересована за .срб домен
С друге стране, Петар Јаћимовић из Српског удружења "Ћирилица" сматра да је држава најбитнији фактор за даљу популаризацију .срб домена.
- Резултати јеси поражавајући, а без подршке државе тешко се шта може урадити. По уставу и закону држава, ако хоће, може латиницу и да укине на вебу. Овдашња латиница је хрватска латиница, једна од 30 европских латиница. Али држава ништа не ради по питању да заштити своје, једино писмо које Срби имају, и ту је основни проблем - оцењује Јаћимовић за Новосадски информативни портал.
Као други проблем, он наводи лингвисте. - Наши највећи стручњаци за језик су из доба социјализма и научени су да нам као папагаји понављају како је наша предност и богатство што користимо два писма. Догод се они не промене или их неко не промени биће овако. Ми се боримо да заштитимо ћирилицу како можемо, сви наши чланови пишу ћирилицом на интернету, тако су прилагодили рачунаре и када је потребна латиница лако се промени. Али држава треба да учини енергичне кораке и то је једини начин јер сада велика већина у Србији пише хрватском латиницом - прича Јаћимовић.
Ђукановић се слаже у томе да .срб домен не користе ни они који би требало да раде на његовој популаризацији, а то су државне установе и компаније. - Нити постоји промоција нити је држава присутна на .срб домену. Државна управа, државни органи и јавна предузећа би морали да преселе своје сајтове и на овај домен. Јер, реално, сада нема шта да се пронађе на ћирилици. А, ако овако стање остане и ништа се не промени биће попут оне "Џаба смо кречили".
Он је убеђен у то да ће се увећати број .срб домена ако држава нешто предузме на његовој промоцији. - У том случају би нешто и могло да се промени, али каква нам је држава, ја не бих велике паре улагао на то да ће се нешто озбиљно променити - закључује Ђукановић.
(Слободан Крајновић)
