Ћирилица под ознаком „забрањено” у Пошти Хрватске

Зашто новогодишња честитка из Београда није стигла у Загреб, на адресу Милорада Пуповца, већ је враћена пошиљаоцу у Београд

Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац није добио честитку за нову 2014. годину коју му је упутила невладина организација „Наша Србија” из Београда, у сасвим обичној белој коверти, на адресу Гајева 7 у Загребу. Неотворени коверат је враћен на адресу пошиљаоца, у Београд, под ознаком „забрањено”. У коверти није било антракса, нити било какве друге опасне материје. На њој није било ни скарадних речи, ничега због чега би бели коверат био проглашен непожељним материјалом који је одаслат на територију Хрватске.

Разлог због којег Пуповац није добио честитку од својих пријатеља из Београда јесте тај што је службени језик у Хрватској – латиница. оснивач „Наше Србије” Млађан Ђорђевић, који је послао честитку, разочаран је што је писмо враћено као – „забрањено”. Али, честитка се вратила по закону, којег се, узгред, ни у Хрватској, иако је та земља одскора у ЕУ, не држе као пијан плота.

Портпаролка Поште Хрватске Јо Кемпен за „Политику” појашњава да је у одредишној земљи у коју је пошиљалац слао поменуту пошиљку, у Хрватској, службено писмо – латиница. слично би се догодило када бисмо честитку на ћирилици послали некоме у Лондон.

– Правилник о писмовним пошиљкама – Завршни протокол – Берн 2009, који је донела Светска поштанска унија, налаже да адреса примаоца мора бити тачна и потпуна. Мора бити уписана врло читљиво латиничним словима и арапским бројевима. Ако се у одредишној земљи употребљава друго писмо, препоручује се адресу уписати словима овог писма. Име одредишног места и име одредишне земље уписују се великим словима заједно с поштанским бројем, односно бројем одговарајуће доставне зоне или бројем претинца поштанског уреда, ако постоји.

Име одредишне земље уписује се најпре на језику земље порекла. Ради избегавања било каквих тешкоћа у транзитним земљама, пожељно је додати име одредишне земље на једном међународно познатом језику – каже портпаролка, наглашавајући како се исто тумачење налази и у Правилнику о писмовним пошиљкама – Завршни протокол – Берн 2013, који је донела Светска поштанска унија.

У складу с тим правилником, општи услови за обављање универзалне услуге Хрватске поште налажу да пошиљка за иностранство може бити адресирана и писмом државе одредишта, уз услов да су латиницом уписани назив места и назив одредишне државе.

– И на интернет страницама Поште Србије назначено је како правилно адресирати међународну пошиљку. То су иначе проблеми до којих долази у хрватској пошти ако су, на пример, писма адресирана и на грчком. Чињеница је да добар део наших радника не зна грчко или ћирилично писмо, тако да се овде не ради ни о каквој лошој намери нити бисмо то желели да претпостављамо – наглашава Јо Кемпен.

На наше питање колико се писама из Србије адресираних ћирилицом доставља у Хрватску на жељене адресе, а колико се враћа пошиљаоцу – Кемпен одговара да Пошта Хрватске нема тај податак.

Такође смо је упитали како су то службеници Поште Хрватске знали коме да врате пошиљку насловљену на ћириличном писму, ако нису умели да прочитају где да је уруче. Према њеним речима, службеници нису ни морали да знају да прочитају ко је пошиљалац, јер су знали којим је закључком (врећом) допремљено писмо. Вратили су је тим истим извором, односно врећом, назад у Србију.

Портпаролка Поште Хрватске рекла је још нешто:

– Иако смо свесни тога да су правила Светске поштанске уније о правилном адресирању јасна, изузетно нам је жао што се то догодило са поменутим писмом и разумљиво нам је што је пошиљалац разочаран због недостављене честитке – нагласила је портпаролка.

Незванично, много пошиљки написаних ћирилицом стиже на крајње адресе у Хрватској. Зато смо упитали Јо Кемпен да ли би она доставила писмо „Наше Србије” да је којим случајем радила на сортирници хрватске поште.

– Уколико бих знала да прочитам адресу, доставила бих, а уједно бих замолила колеге надлежне за међународни промет да контактирају с Поштом Србије и подсете кориснике на правилно адресирање за међународно слање – каже Јо Кемпен.

Ни Милорад Пуповац нема потпуну слику о томе шта се дешава у поштанској комуникацији између две земље.

– Понекад пошта дође на адресу на коју је послана, иако је написана на ћириличном писму. Не знам да ли је реч о доброј или лошој вољи, о познавању или непознавању ћирилице. Не знам ни да ли је реч о стриктном или толерантном поштовању закона. Оно што сигурно знамо јесте да се догађа и једно и друго.

Оно што сасвим сигурно није добро, јесте да, кад се пошта враћа, као разлог за то стоји ознака – „забрањено”. Било би пуно мудрије и исправније када би се, као разлог, написало да је, рецимо, адреса непозната – истиче Пуповац који примећује да у Хрватској све мање људи зна ћирилицу и да ће све мање писама стизати на адресе у Хрватској.

Свакако је било најбоље да је честитка за Пуповца, на крају, стигла у Загреб. И штета је што Јо Кемпен тога дана, када је коверта пристигла на сортирницу, није била тамо.

Зашто „забрањено”

Као што се види на враћеној коверти, низ је разлога на стандардном обрасцу за могуће неуручивање пошиљке – „умро”, „одселио”, „одбија пријем”... Ознака „забрањено” била је најближа тумачењу службеника – у смислу да такав начин адресирања није у складу са Правилником о писмовним пошиљкама и општим условима који су већ поменути – каже Јо Кемпен.