Сукоб Срба и Хрвата никад није престао
Жарко Пуховски, професор политичке филозофије
На православни бадњи дан имамо серију простачких оргија Срба, такође, које су део фолклора и показују да на обе стране није смирена ситуација ни на разини пристојности а камоли нормалног суживота
У Вуковару на бадње вече поразбијано је шест двојезичних табли. У осјечком селу усред дана оскрнављено је десетак гробова. У Сплиту на хауби аутомобила са БГ таблама урезано је У, откинути ретровизори, таблице... О томе јесу ли сви ти догађаји у вези са захтевима за референдум о ћирилици или имају везе с нечим другим, за НИН говори Жарко Пуховски, професор политичке филозофије из Загреба.
„Они који су вјеровали да су међунационални сукоби заувијек завршени били су у криву. Они су били испод површине али нису престајали да постоје. На православни бадњак имамо серију простачких оргија Срба, такођер, које су дио фолклора и показују да на обе стране није смирена ситуација ни на разини пристојности а камоли нормалног суживота“, каже он.
Званичници ЕУ упозорили су Хрватску да би могла да се суочи са озбиљним проблемима ако прође иницијатива за сазивање референдума о ћирилици и ако се промени Закон о правима националних мањина.
ЕУ ће то сматрати унутрашњим питањем Хрватске. Нема говора да би ЕУ извршила притисак на хрватску власт због серије инцидената. Много већи је притисак за изручење Перковића. То показује да ЕУ која ни сама не стоји добро са правима мањина, као Њемачка или Француска, и није у позицији да другим чланицама намеће то питање.
Зашто их хрватска власт не заустави репресивним мерама?
Не могу се избећи репресивне мере када се ради о уништавању плоча у Загребу, Пули, Сплиту, које су тамо биле више од 20 година. Ако пронађу починиоце, треба их казнити, нема спора. Али решење је да се у Вуковару почне са укидањем неприхватљивог модела одвојеног школовања дјеце српске и хрватске националности. Поготово зато што говоре не само истим језиком, него и дијалектом. На томе је инзистирала српска страна и сада је то довело до неиздрживе ситуације. У првим годинама то је резултирало умањењем сукоба, али 15 година од реинтеграције, потпуно је бесмислено.
Шта кажете на „не ћирилици“?
Не ћирилици је примитивни, националистички начин реагирања на тешку ситуацију у Вуковару. Прави проблеми нису везани за ћирилицу, нити разбијање плоча. Тај референдумски предлог сигурно неће проћи. Иако је добио велики број потписа, с друге стране, такозвани Стожер за обрану Вуковара ни у једном тренутку није успео окупити више од 500 људи на улици. Нису мобилизирали велики број људи, али су постигли атмосферу у којој су се државни органи показали вољнима третирати их као равноправне партнере и додатно закухали ситуацију у друштву, у јавности се представљајући као овлашћени заговорници жртава.
Сцене насиља су тако учестале и снажне да су постале део друштвеног система Хрватске?
Етнички мотивираног насиља у Хрватској сигурно нема више но у неким старим демократским државама, као што је Велика Британија, Шведска... Специфичност наше ситуације је да су успомене на рат свјеже и зато сваки груби насртај који се завршава са неколико ружних ријечи код нас има друго значење.
Шта се догађа са Хрватском након уласка у ЕУ?
У Хрватској нема бољитка. И скуп људи у Вуковару оцијенио је да је депресивна ситуација идеално вријеме да се покрену теме као што је ћирилица.
Тежак месец за малог Србина, пишу амерички медији о афери гувернера Њу Џерсија. Марко Сколић заправо је Хрват?
Имате сада по енглеским новинама да је Хрват који се зове Борис, а то може бити и Србин, могући убица лејди Ди. И Србе и Хрвате прије свега се доживљава као народе фасциниране насиљем јер су се тек недавно из рата извукли. Неком у Америци, па и Енглеској, потпуно је неважно ради ли се о Србима или Хрватима, то су за њих и даље веома често Балканезери.
Напади на Генерални конзулат Србије у Ријеци, истицање у Загребу антисрпског плаката „српско породично стабло” на коме су приказани обешени Срби, исписивање графита на српским кућама у којима се Срби позивају да напусте Хрватску... Доказ веома тешких услова у којима Срби у Хрватској живе?
Моје увјерење је да у социјалним аспектима Срби не живе лошије у просјеку, али живе лошије у смислу признања њихове улоге као грађана Хрватске.
Милорад Пуповац тврди да „кампања против грађанских, европских вредности и мањинских права Срба није појединачна и изолована“, због чега је опасна, јер има елементе „повратка у деведесете”?
Мени се чини да је то немогуће. Убијали су на улицама 1991. Ово време није успоредиво са оним гдје су обе стране убијале и то навелико, као што није успоредив референдум о ћирилици са гетом, нити говорити о фашизму као да је иза угла. Нема рата, нема Туђмана, нема Милошевића, нема четника, гардиста. Тога нема и неће бити.
Ко стоји иза промоције екстремног национализма и фашизма у Хрватској? ХДЗ? Део католичког клера? Удружење ратних ветерана? Екстремна десница?
ХДЗ? Не вјерујем. ХДЗ се бави самим собом. Изненађени, они су најприје шутјели, па су подржали такве иступе. Они се понашају као врдаламе у односу на ово. Баве се само Карамарком. Нису у стању покренути ту иницијативу. Они ће покушати пловити на томе, али питање је хоће ли им то успјети.
Министарство спољних послова Србије проследило је неслужбени документ дипломатским представништвима о антисрпству у Хрватској и протест Загребу. “Хрватска поштује Закон о националним мањинама”, тај одговор Загреба сматрате довољним?
То је катастрофално лош папир који је српска страна написала у стилу деведесетих. Националистички, тако да је изазвао више ругања међу дипломатама у свијету.
А шта је разумна озбиљна реакција Србије?
Мени се чини да је разумна акција Србије да тражи јемство од владе да се неће тражити измјена закона о мањинама и да неће допустити референудум. И да хрватска власт интерно, не јавном дипломатијом, јамчи да се позиција мањине неће мијењати.
Када сте прочитали шта Томислав Сакач поручује хрватском министру образовања Жељку Јовановићу, да му се затре српско семе и племе, или „како је то кад ти неко на улици неком штанглом развали главу, е то не знаш, ал’ ако нам се путеви икада укрсте, сазнаћеш”, на шта сте прво помислили?
То је дио арсенала балканског примитивизма који постоји код нас на свим нивоима, од фамилијарних, комшијских до односа двије државе. Наћи ћете их и прије рата. Разлика је сад само што већи број људи има оружје па се не туку летвама него шмајсерима. Примитивизам.
У тако „братској“ атмосфери реално је очекивати повлачење тужби за геноцид?
Надам се да ће питање тужби остати актуелним још јако дуго. Против сам да се те тужбе повуку, увјерен да немају ни једна ни друга никакву шансу. Али сам за то да се тужбе одрже јер се ту и тамо још нешто мора говорити о „нашим и њиховим” злочинцима. У смислу, даме и господо, нисте хтјели слушати о старим злочинима, слушаћете нове.
