Нестала у ћирилици
Чврсто се, даме и господо, држим неписаног правила да се не упуштам у оговарање суседних - вактиле братских - банана-република, али свако правило има изузетак. А и повод је, да кажемо, увелико надишао хрватске републичке границе и претворио се у регионалну тему дана.
V čjom, dakle, bylo djelo? Извесна, за дом спремна, Кристина Ћ, усташкиња по вокацији, пре неки дан отишла на Томпсонов концерт, а после концерта нестала - како ми то у безводном Ужицу кажемо - ко јаје с гроба. Младе даме - извештавали су медији - није било дома два дана, после чега је забринута породица случај пријавила надлежном редарству. Што је сасвим логично и у реду. Истовремено су бригу, не мању од породичне, а можда и већу, испољили хрватски домољуби и домољубиви сајтови и гласила. А зашто? Зато што је лепушкаста Кристина Ћ, борбена противница ћирилице, наводно добила претећи СМС - на ћирилици. У Хрватској се, иначе - пише Борис Дежуловић - као нестале воде стотине и стотине особа, ама око тога се никаква дрека не диже, претпостављам зато што су та нестала лица добијала претеће поруке на латиници. Хистерија у хрватском ваздуху се такорећи могла опипати. Из написа и коментара се видело да је сумња пала на четнике и србокомунисте. Било је становитих натруха да је Кристина киднапирана и одведена у Власотинце, где је - након што је храбро одбила да се потпише ћирилицом - силована, да би јој на крају били повађени органи.
И ја сам, цењени публикуме, пратио развој ситуације, у оној чемерној кафаници у којој гледам Утиске недеље. Нисам, наравно, хтео да прејудицирам ствар, али ми је већ летимичан поглед на фотографију наочитог и отреситог У-девојчурка, наоружаног сачмаром, дошаптавао да таква дамица нипошто не спада у групу несрећних женица које изненада поједе мрак. Попило се мало - претпоставио сам - на Томпсоновом концерту, крв узаврела, млађарија онако разгаљена одлучила да продужи весеље, па се отишло негде на тулум. Можда се на тулуму родила и нека пролазна љубав. Тко зна? Крхко је знање, а још су крхкија нагађања. Уочи православног Бадњег дана показало се да сам, хвала Богу, био у праву. Кристина Ћ. се огласила, нагласивши да се се данима није оглашавала зато што јој је мобител био „овлажен“. Е баш јој га је тесно сашио Ђура.
Историја се, у овом случају, показала великодушнијом од Ендија Ворхола, који је свима обећавао петнаестак минута славе. Кристина је, богме, изгурала читава три дана, а да можда била ни свесна да је славна. Нисам баш сигуран да је овакав расплет догађаја био домољубима по вољи. Хрватски домољуби - као уосталом и српски - најбоље воле да те неко убије, па да се после тога боре за твој живот и твоју добробит. А Кристини, уз жеље за брз опоравак, скрећем пажњу да осим У-сташа постоји и У2.
