Ни мантија нас не штити од хрватских псовки и увреда!
Није лако када гледате своје суграђане који митингују и протестују и због неке двојезичне табле вичу „Убиј Србина“, певају усташке песме и са цркве краду олуке и бакарне жице, каже отац Јован у исповести за Наше новине
Страх, неизвесност и „опипавање“ ситуације свакодневица је у којој живе Срби у Вуковару. Чак ни две деценије након проливене крви и изгубљених живота Вуковарци се нису научили заједничком животу већ се и даље води тихи рат око двојезичних табли, ћирилице и референдума... Уместо у весељу, љубави и слози, Срби православци најрадоснији хришћански празник дочекаће у страху и неизвесности. Ипак, према речима протојереја вуковарског Јована Радивојевића, неуспавани духови некадашњег зла неће уништити божићни дух, а најсвежији догађаји само су учврстили Србе у њиховој вери и заједништву.
Страх за опстанак
- Навикли смо на свакодневне непријатности и страх јер у овој држави када нема ко други увек су дежурни кривци Срби. Не треба ни да говорим како је то када те суграђани мрзе и то ти потпуно отворено и без длаке на језику кажу. Није лако када гледате своје суграђане који митингују и протестују и због неке двојезичне табле вичу „Убиј Србина“, певају усташке песме и са цркве краду олуке и бакарне жице - објашњава отац Радивојевић.
Како каже, нико сада не страхује од пиштоља и убијања, али сада су Срби жртве нечег много подлијег...
- Срби су у сталном страху за свој опстанак, јер се сваког дана будимо са неизвешношћу и питамо се шта је следеће. Неки чак не смеју ни да се запитају - огорчен је отац Јован са којим смо разговарали уочи припрема за сутрашњи Бадњи дан.
Најгорих увреда Хрвата нико од Срба није поштеђен, па оца Јована ни мантија не спасава свакодневних псовки и погрдних речи које му добацују на улици. Овакве провокације га, каже, не љуте, него растужују...
- Не обраћам пажњу. Бојим се Бога, волим своје и поштујем туђе. У сваком свом обраћању позивам све људе на мир, љубав и слогу и покушавам да исправим људе у њиховом греху, а не размишљам ко је које националности и ком народу припада. Али исто тако не дозвољавам да се сав мој народ ставља у исти кош. Ако постоји кривац за нешто, онда га треба именовати, а не све прогласити кривима - каже наш саговорник.
Тужне слике
Упркос тужним сликама у Вуковару које не јењавају чак ни у времену најрадоснијег празника свих хришћана, када би сви требало да се окрену породици, миру и љубави, православци у том граду нису одустали од прослављања свог православног Божића.
- Неће нас ништа зауставити да прославимо свој највећи празник онако како доликује. Нећемо допустити да овакве слике утичу на нас. Ми се плашимо једино Бога па ће сутра бити одржана литија са бадњаком испред крста у насељу Лужац, све до храма, након чега ће бити и одржано божићно јутрење и одмах потом традиционална литургија. Само тако можемо показати да смо духовно снажни, прави верници и пре свега људи - истакао је отац Јован, пожелевши свим верницима да Божић дочекају у љубави, слози и благостању.
Хрвати треба да уче од Срба
Полемика о двојезичним таблама у Вуковару ни до дана данашњег није доживела свој епилог, што не би смело да се деси у једној демократској и европској земљи за коју се Хрватска издаје, истиче отац Јован Радивојевић.
- Нисмо ми писали тај Устав нити смо било шта тражили. Али када је већ тако написано и највећим законом прописано, онда то треба и поштовати. Што се тиче питања права националних мањина, Хрватска још много треба да учи од Србије - каже он, истичући да готово сваки војвођански и већи српски град поседује вишејезичне табле.
