За ћирилицу неспремни

Главна невоља „југосфере“ у 2013. години била је – ћирилица. На ово писмо су се најпре окомила гласила и „проевропска јавност“ у Србији, када је нова градска власт у Новом Саду почетком године била увела ћириличне екране у градске аутобусе. То је погрдно називано „ћирилизацијом Новог Сада“, те незаобилазним „повратком у деведесете“.

Пола године касније, када су хрватске власти – тада већ увелико као део Европске уније, којој се Хрватска летос и званично прикључила – покушале да у Вуковару, граду са трећином српског становништва, поставе двојезичне јавне табле какве прописује хрватски устав, тамо су против ћириличних натписа почеле насилне демонстрације, у организацији нечега што се зове „Штаб за одбрану Вуковара“.

Демонстрације не престају до дана данашњег, и то тако што разјарена маса све табле лупа чекићима и збацује чим се разиђе полиција, иначе веома трпељива према оваквим испадима србомржње. На ту експлозију усташтва се крајем године надовезао и хрватски репрезентативац у фудбалу, Јосип Џо Шимунић, када је, после победе над Исландом у Загребу, заједно са целим стадионом скандирао „За дом спремни“.