Верујем у грађане Хрватске, али ипак стрепим

Зоран Пусић, председник грађанског одбора за људска права из Загреба, о „антићириличном референдуму”

Зоран Пусић

У седмици за нама тзв. Стожер за одбрану хрватског Вуковара поднео је Сабору захтев за референдум „Вуковар - не ћирилици”, подржан са чак 680.000 потписа.

Намера је да се кроз референдум промени Устав Хрватске тако да се убудуће „равноправна службена употреба језика и писма, којим се служе припадници националне мањине, остварује на подручју јединице локалне самоуправе, државне управе и правосуђа када припадници поједине националне мањине чине најмање половину становништва”.

– Признајем да осећам нелагоду јер не могу са сигурношћу да проценим какав би био резултат тог референдума ако би заиста и био одржан – каже за „Дневник” Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Загреба. – Имам утисак да прошли референдум о уношењу у Устав дефиниције брака као „заједнице мушкарца и жене”, а који је иницирало удружење „У име обитељи”, није код доброг броја грађана препознат као отварање Пандорине кутије. И сада се само потврђује да институција референдума, иако теоретски важан облик директне демократије, и те како може бити злоупотребљена за у суштини деловање које је против једнакости и слободе.

По његовим речима, није и не може бити демократија када већина терорише мањину. У том контексту Пусић је подсетио на страшно искуство Немачке из тридесетих година прошлог века, када су нацисти дошли на власт демократским путем, да би се убрзо потом на њиховом удару нашле практично све мањине, од етничких до сексуалних. Саговорник „Дневника” зато не крије задовољство што је Влада Хрватске одлучно стала на праву страну, односно што је најавила да ће по сваку цену спречити одржавање оваквог референдума, јер нема намеру да дозволи да један број становника буде сврстан у грађане другог реда:

– С друге стране, у овом ми је случају нарочито несимпатична улога Католичке цркве. Колико год се не слагао са њиховим предрасудама када се радило о „обитељском референдуму”, могу разумети чињеницу да се црква увек људима петљала у брак. Међутим, апсолутно је неприхватљиво то што је Црква отворила своја врата за афирмацију референдума против ћирилице и дала му јавну подршку, иако је белодано да је чак и само референдумско питање апсурдно, јер испада да мањина може уживати мањинска права само када постане већина. То је дегутантно, па и помало застрашујуће, јер Црква ипак може имати утицај на значајан део становништва...

У сваком случају, Зоран Пусић је уверен у то да ће Уставни суд прогласити предложену иницијативу и референдумско питање неуставним, тим пре што би у постојећим околностима заиста било рискантно да се он одржи. Председник загребачког Грађанског одбора за људска права је, наиме, подсетио да у Хрватској не постоји цензус за успех референдума, што значи да је исти успешан чак и ако само један бирач на њега изађе:

– Истина, моја је процена да би, за разлику од „обитељског референдума”, на овом много више грађана Хрватске гласало „против” и да предложени антимањински став не би прошао. Али у ту процену нисам потпуно сигуран. Једноставно, постоји опасност да резултат буде и другачији, а улог је огроман. Наиме, ако референдум буде одржан и победи радикално-десни став, онда нема могућности да се по њему не поступи. Стога се унапред и референдумско питање и сам спорни референдум морају недвосмислено одбацити, јер за то има прегршт елемената!

Шимунић би морао посетити Јасеновац

За случај фудбалера Џоа Шимунић, односно његово извикивање „За дом... спремни” на стадиону и све што се потом догодило, највећу кривицу, по Пусићу, сноси Хрватски ногометни савез. „С обзиром на то да је Шимунић одрастао у емигрантској породици у Аустралији, могуће да је сам тај његов чин пре последица незнања и глупости него пропагирања усташтва. Али ХНС већ годинама такве и сличне проусташке изливе покушава да миноризује. И сада, уместо да је ХНС сам казнио Шимунића, као и да му је приде организовао наставу историје и посету Јасеновцу, у Савезу су бранили његов поступак и успут се згражавали над казном коју му је ФИФА изрекла. Нажалост, Шимунић је миноран проблем: проблем је читава једна генерација која ништа не зна о злоћудности усташког режима и зато без икаквог зазора данас кличе ’за дом...’”, каже Пусић.