Потребно је усагласити језичку праксу са Уставом, нагласио је Танасић у изјави ФоНету и објаснио да се то ради тако што се законом регулише.

Он је, у оквиру серијала Без рукавица, новинару Давору Лукачу рекао да ту не би требало да буде никаквих "ломова" или крупних проблема.

Поред измена законске регулативе, Танасић сматра да би јавности требало објаснити да Србија ради оно што чине све европске земље, које у унутрашњој употреби користе само свој језик и писмо.

Да знамо да је прошло време српскохрватског језичког заједништва, када су била два писма у употреби, рекао је Танасић.

Он тврди да је то заједништво раскинуто пре 30 година и констатује да онда нема ни потребе да инсистирамо на неким стварима, као резултату односа који су владали до распада.

Залагање за ћирилицу, истиче Танасић, не представља хајку на било које друго писмо, па ни латиницу, него се само ради о томе да "српски језик и писмо добију статус који им припада".

Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати - кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић.

Он нема ништа против да, поред ћирилице, стоје и натписи на другим писмима, "не мора бити искључиво ћирилица".

Танасић замера и домаћим медијима који користе латиницу, јер верује да не би изгубили своје гледаоце и читаоце ако би користили ћирилицу.

Неће нико да спроведе одређено истраживање које би заиста доказало да латиница обезбеђује читаоце или гледаоце, закључио је Танасић.

Бугарски: Не протеривати латиницу

Предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама још није видео нико од стручњака, изјавио је ФоНету професор Филолошког факултета у Београду Ранко Бугарски, који негира катастрофичне сценарије да ће ћирилица нестати у блиској будућности и противи се протеривању латинице из јавне употребе.

Бугарски је рекао и да је изостала и јавна расправа о предложеним изменама Закона, који је одмах прослеђен Влади.

Он је запитао и какви ће, после законских измена, бити њихови ефекти и како ће то све у пракси да изгледа, "да ли ће људи моћи уопште да се снађу у томе?"

Многи људи неће знати шта је дозвољено, а шта кажњиво. Унеће несигурност, можда и хаос у целокупну писану комуникацију која је јавног карактера. Све што је јавно, по овоме би требало да буде на ћирилици, указао је Бугарски.

Ко ће то да контролише, ко ће да тужи, за шта ће да тужи, кога, ко ће да суди? Све су то озбиљна питања, предочио је он и констатовао да ниједну реч о томе нисмо чули.

Бугарски негира тврдње о угрожености ћирилице, као разлогу за измене Закона, јер не мисли да је то у питању, "иако јесте последњих деценија део свог простора уступила латиници из одређених разлога, цивилизацијских и културних".

Ми слушамо некад катастрофичне сценарије, малтене ћирилица само што није нестала у блиској будућности, да ће бити само на гробљима. Она ће се можда мање користити, али неће нестати, предвиђа Бугарски.

Како је објаснио, за опстанак ћирилице, поред јаког упоришта у Уставу, јер је званично писмо, много је важније са практичног становишта то што је у школском систему.

Не можете у Србији завршити основну школу без доброг познавања ћирилице. Сви уџбеници су обавезни на ћирилици, нема их на латиници, осим неких на језицима националних мањина, подсетио је Бугарски.

Њему је то неупоредиво важније од тога шта пише у излозима и какве су рекламе.

Према оцени Бугарског, помињање да по излозима у Кнез Михаиловој улици или на телевизијама има мало ћирилице даје одређену слику о њеном неповољном положају, "све и да је по себи тачно, није најважније".

Ћирилица има јаких упоришта изван ове сфере, где је загарантована њена егзистенција, нагласио је Бугарски.

Он сматра да се латиница, "какав год био њен статус у службеној сфери", не би смела протеривати из јавне употребе, што је, како сматра, поента предлога за промене Закона.