Огледало наше нације

Новости истражују: Колико књиге о граматици подижу свест о неговању језика (3). Језичке норме вреде само ако их разумеју шире народне масе. Ковачевић: Неопходан предмет „култура језика“

Милош Ковачевић и Мато Пижурица

Српски језик је темељ и огледало наше културе. Макар имали и најбоље приручнике, немамо илузија да ћемо сви бити узорно писмени, али би писмени морали да буду професори, просветни радници, посланици, политичари и новинари - поручује проф. др Мато Пижурица, један од три коаутора Правописа српског језика који је Матица српска објавила пре 20 година.

Истичући важност недавно објављене "Нормативне граматике", академика Предрага Пипера и Ивана Клајна, Пижурица додаје да, макар се у тој књизи пронашле и грешке, треба знати да је од језика са грешкама гори једино "дрвени" језик. Сада имамо језичке основе и правила којих бисмо се морали придржавати чак и у детаљима с којима се у потпуности сви не слажемо.

Не спорећи значај "Нормативне граматике", као и Правописа и Речника српског језика, др Милош Ковачевић наглашава да нормативни приручници вреде онолико - колико их разумеју шире масе.

- Норма се не пише само за високообразоване грађане, она мора да буде толико једноставна да би била разумљива свим слојевима становништва - каже Ковачевић. - Од Вука до данас, ми смо заправо укомпликовали норме да ми се понекад чини да је неким лингвистима потребно нешто као додатни "закон о тумачењу правописне норме".

Стање у нашем језику проф. Ковачевић илуструје драстичним примером: свакодневно чује људе који су завршили факултете углавном техничких струка, а кажу да су последњи пут српски језик као предмет имали у основној школи.

- Срамота је да српско друштво буде изузетак у Европи по томе што на свим нивоима школовања нема барем предмет "култура језика" - каже Ковачевић. - Треба увести српски језик као функционалну писменост на све факултете јер је то неопходан део формалног, општег образовања.

За такав потез крајњи је час, вели Ковачевић, јер већ имамо апсурд да су наши потпуно неписмени доктори наука вичнији у писању својих биографија на енглеском, него на матерњем језику.

И академик Иван Клајн сматра да би држава морала нешто да предузме ради очувања културе и идентитета, односно - очувања себе саме. И то на два поља.

- Једно је школа. Ми смо све могуће министре просвете упозоравали да се у средњој школи под именом "Српски језик и књижевност" предаје само књижевност, чиме се матерњи језик препушта стихији, али из министарстава никада никакве реакције није било.

Друга, подједнако важна област, истиче академик Клајн, јесу медији, јер све промене и новости у језику, добре и лоше, данас се шире с малог екрана, са интернета и са новинских страница. Ту би главну улогу имала лекторска служба.

- Код нас, очигледно, не постоји политичка мотивација за бригу о националном језику - упозорава Клајн. - Политичари не виде начина да стекну било какве поене на пољу језичке културе.

Очувати ћирилицу

- Код Хрвата, одувек, неговање језика је црпло енергију из национализма и из отпора најпре према германизацији, а потом према наводној србизацији "чистог хрватског" језика - подсећа Клајн. - У Србији такви отпори нису постојали. Кроатизми нам нису сметали, многе смо лако усвојили и навикли се на њих. Сада би требало борити се за језичка права и Срба ван Србије, као и за очување ћирилице пред најездом латинице.

Апсурди

Као апсурд у граматичкој норми др Милош Ковачевић наводи бесмислено инсистирање да се Косовски бој пише великим почетним словом, а бој на Косову, малим "б":

- То је контрадикторно јер постоји договорно правило да називе битака и ратова пишемо великим почетним словом. Апсурд је и да се руско-турски рат пише малим почетним словом, за разлику од Руско-француског рата.