Таква сорта

Хајде да то кажемо сасвим једноставно: у Вуковару увек треба бранити ћирилицу, у Новом Саду латиницу

Теофил ПанчићДемократија је дивна ствар – под условом да при њеном коришћењу поштујеш наводило за упорабо. Ако то не чиниш, може да ти се догоди да "демократским средствима" потпомогнеш кршење, копњење и нестајање те исте демократије. Ево, погледајте хрватски случај: фамозни референдум "против геј бракова" успео је, и на тај начин је озакоњено кршење људских права. И сада је Хрватска пред огромним, а сасвим непотребним политичким и правним проблемом. Како је то било могуће? Лепо. Тај референдум је успео оног тренутка кад је расписан, јер у нормално постављеном току ствари референдум на којем се гласа хоће ли, или пак неће, некој групи људи бити омогућена извесна права која данас представљају демократски стандард, напросто не би био могућ: о људским правима се не гласа на референдуму – а поготово не о њиховом сузбијању.

Авај, ни то није крај: сада та иста екстремно десна структура која је изгурала недељно изјашњавање најављује нови референдум, онај "против ћирилице", поједностављено речено. Власт за то време хитро покушава уставним и законским изменама да спречи нову парадемократску бруку – видећемо хоће ли успети.

Е, ту долазим(о) до тачке која ми је у овој причи битна, а која је дакако домаћа а не хрватска. Да ли би се којекакве овдашње патријоте, родољупци опште праxе, љубитељи "породичних вредности", богомољци са дна каце и остала камарила сложили са својом истомислећом хрватском браћом око "антигеј" проблематике? О, без бриге, не да би се сложили него би се све љубили у уста! Мегјутоа, око "ћирилице" не да се не би сложили, него би било свашта... Откуд наједаред такво размимоилажење људи који су иначе духовно-вредносна браћа најрођенија? Само из једног разлога, о којем сам опширније разглабао пре две недеље на овом истом месту: зато што су и једни и други националисти, али "конкуренти" (хрватски одн. српски), па су им партикуларни интереси у конфликту.

Ни за то ја не марим, њихова ствар; међутим, не волим нимало када и мене стану злоупотребљавати у тој причи. И потпуно ми је свеједно чине ли то из глупости и незнања, или из хуљске подлости. Елем, што случилос? Грађанска појава звана Фајгељ Андреј (злосрећни директор КЦНС, цензор оне већ чувене слике распетог човека без лица, један од фронтмена политички паранормалне појаве зване Трећа Србија) недавно је благопокушао да се ђутуративно разрачуна са свим својим критичарима, што опет не марим, о меритуму ствари сам рекао што сам имао, а Фајгељ ни приближно није неко с ким би се о томе вредело расправљати, то је бесмислено траћење времена и(ли) медијског простора. Но, ту је пригоду (кроз текст Самоуништење грађанске опције у "Политици" од 28. 1. 2013) А. Ф. искористио и за пласирање следеће љупке тезе: "Хајку на ћирилицу нису покренули екстремисти у Вуковару, већ грађански интелектуалци, новинари и странке у Новом Саду, тврдњама да је нови ћирилични лого Културног центра кукасти крст. Теофил Панчић је у тој ћирилици видео ‘нешто што је настало да би тријумфалистички симболизовало насиље, покоравање, нетрпељивост, инаџијство, надобудну скоројевићку простоту’."

Јесте ли запазили ту дражесну повезаност ствари у свемиру? Не усташоидни фашисти у Вуковару, него тамо неке зле чике и тете из "грађанске опције" у Новом Саду, на челу с јединим именованим ТП, воде "хајку на ћирилицу", а оне вуковарске усташе ваљда их тек следе колико стигну, као какви недорасли шегрти?! Јесте, преглупо је све то кад се овако напише, али ко вам каже и ко вас лаже да су моронске оптужбе безопасне самим тим што су моронске?! Једном ли смо видели како се имбецилне етикете претварају у буздоване којима двоножни буздовани млате по главама етикетираних?

А ради се, као и увек, о контексту. "Антићирилична" хајка десничара (управо: фашиста и проусташа) у Хрватској хајка је на једно писмо "као такво", а писмо никоме не може ништа бити криво; оно им, пак, смета јер је означено као "српско", што ће рећи да им заправо сметају – Срби. Ћирилица је ту само згодан медијум за искаљивање беса. Са друге стране, против ћирилице, баш као ни против латинице, нико нормалан "у Новом Саду" нема баш ништа. Ради се само о томе да фајгељаста духовна браћа и сестре оних вуковарских фашиста исто тако злоупотребљавају ћирилицу и користе је као средство, али овде са супротним предзнаком: тамо је важно згазити, разлупати и покорити "ћирилицу", а овде ће се "ћирилицом" газити све-што-није-ћирилица (у симболичком смислу) а да не припада јасно омеђеном гету фолклоризованих "националних мањина", тих идеалних манекена токсичне доктрине "мултикултурализма". Није то само тај безвезни "нови лого" КЦНС (који није кукастокрстаст него је само гротескно незграпан, недаровит и епски ружан, и био би такав и на латиници), него штошта још; ево, зашто је угледни часопис вишедеценијске традиције "Поља" (издаје га КЦНС) сада ћирилизован, када је од оснивања излазио на латиници? Зашто се не поштује његова традиција? Зато што нико ту не мари стварно за било какву традицију, него се ради о томе да се злоупотребом недужне ћирилице симболички означи своја бахата власт над једним сложеним културним идентитетом званим Нови Сад, Војводина, Србија.

Елем, ево на крају да то кажем најједноставније могуће, тако да то и фајгељи овог света схвате: у Вуковару увек треба бранити ћирилицу, у Новом Саду увек треба бранити латиницу. Од кога? Од сваког фајгеља овог света, наравно. А фајгељи, дакако, увек раде обрнуто, они су у вуковарима овог света увек латиничари а у новим садовима ћириличари, јер то вам је напросто таква сорта. И зато се нико честит с њом неће мешати: откуд знаш, можда је то прелазно, као шуга која хара новосадским студентским домовима?


Вести

<
1/43
>