Протест против ћирилице као пузајући државни удар
Београд, Загреб - Тешко је замислити већу штету за Вуковар, чије богатство мултиетничности је уништио брутални напад на тај град, од насилног спречавања сваког покушаја да Вуковар престане бити талац група и политичара којима је митологизација прошлости потребна и корисна.
Зоран Пусић / Фото: Владимир Миловановић / Бета
Ко жели добро Вуковару требао би се залагати не да он постане „место од посебног пијетета“, што је, на пример, гробље, него динамичан град који користи компаративне предности свог положаја, угоднији за живот свих својих грађана - каже за Данас Зоран Пусић, копредседник Игманске иницијативе за Хрватску.
Да ли резултат референдума о браку говори да хрватско друштво иде удесно?
- Референдум је био један тест, а немамо тестове од раније с којима бисмо га могли упоредити и извући закључак да друштво иде удесно. Немамо стандард на основу којег би закључили да ли је друштво скренуло у десно или је већ тамо било. Мислим да би већина друштава у региону на таквом референдуму показала сличан резултат. Анкете међу младима и студентима и у Србији и у БиХ нису баш показале да преовладавају идеје слободе и толеранције, већ запањујућа и застрашујућа количина ускогрудости и нетрпељивости.
Како се тај резултат заједно са недавним усташким скандирањима на стадионима одражава на међународни имиџ Хрватске?
- Нисмо једина земља у ЕУ која има „луди руб“ радикалне деснице. Има их и у државама које су дуже чланице ЕУ и више су претећи уперени на мањине. Мађарска странка Јоббик јача је од екстремне деснице у Хрватској и надам се да ће тако и остати. Имао сам потресно искуство када ми се на скупу у Загребу на којем смо позвали грађане да се изјасне против уношења у Устав дефиниције брака као заједнице мушкарца и жене обратила жена с младим човеком у колицима, њеним сином: „Господине Пусић, неугодно ми је, али имам потребу да разговарамо - мислите ли да смо после ми на реду?“ Дошао ми је пред очи плакат из нацистичке Немачке којим се рекламирала еутаназија, изнад слике инвалида у колицима писало је: „Одржавање њега на животу кошта вас, немачке грађане, годишње 60.000 ДМ“. Нисам сигуран да је ово крај лудости, али мислим да су значајан део грађана, већина релевантних медија и влада схватили и јавно рекли да је референдум био опасан корак и злоупотреба инструмента директне демократије.
Да ли је у праву премијер Милановић када каже да је референдум о браку био артиљеријска припрема референдума о ћирилици?
- Не мислим да је то било планирано, али многи се боје да су заговорници референдума о ћирилици у успеху референдума о браку видели велики подстицај. А да се људи пропагандом могу завести, да се њихови страхови и неизвесности могу усмерити на неку рањиву мањину, да би се, кад је обично касно, питали „куда смо својим одлукама одвели сами себе“, то је једна од најважнијих лекција из људске историје. Данас је то стварна опасност за Хрватску, али то може да се догоди и у другим земљама. Суседне земље би нешто могле научити из хрватског примера са референдумом о браку, на пример да на време осигурају свој устав против референдума којима се крше основна људска права.
Да ли је погоршан положај српске заједнице у Хрватској због протеста против ћирилице, најаве референдума и скандирања?
- Не мислим да је објективно погоршан, али сам сигуран да су код многих грађана српске националности ова догађања изазвала зебњу. Положај Срба би био погоршан када би се нетрпељивост повећала код великог броја људи. Када су председник, премијер и председник Сабора у Вуковару били онемогућени да учествују у Колони сећања поводом годишњице пада града и злочина који су почињени, велики број људи је остао запрепаштен, многи су закључили да се ту ради мање о Србима, а више о пузајућем државном удару и „Стожер за обрану хрватског Вуковара“ почео се доживљавати као организација опасних намера. Од групе насилника нису били заустављени грађани Јосиповић, Милановић и Леко него највише институције. Што се тиче скандирања „За дом спремни“ на стадионима, то, нажалост, није ништа ново; ново је било подстицање скандирања од неког играча. Он је био кажњен, у јавности су, углавном, превладавале осуде његовог понашања. Део навијача склон насиљу обично тражи „потпору“ у идеологијама које величају насиље. На овим просторима није тешко наћи такве „узоре“.
