Променом Устава против референдума о ћирилици
Нове уставне одредбе које ће спречити изјашњавање о људским правима и слободама у Хрватској ступиће на снагу до краја године
Загреб – Кључна брана одржавању референдума у Хрватској о правима националних мањина требало би да буде промена Устава којом ће се забранити изјашњавање о основним људским правима и слободама, пише „Јутарњи лист” поводом најава хрватске владе да неће дозволити одржавање референдума о употреби ћирилице.
„Верујем да ћемо врло брзо променити Устав и одредити које врсте референдума јесу могуће. Тој недобронамерној иницијативи супротставићемо се свим правним средствима и за то нам не треба Уставни суд, јер Хрватски сабор доноси Устав и сам је овлашћен да га тумачи. Дакле, референдума о правима националних мањина неће бити”, рекао је хрватски премијер Зоран Милановић, преноси Танјуг.
Штаб за одбрану хрватског Вуковара, како тврде, прикупио је довољан број потписа грађана за расписивање референдума којим желе да умање права националних мањина у Хрватској, то јест да подигну цензус за употребу ћирилице са 30 на 50 одсто грађана српске националности у локалним заједницама.
„Референдум о правима националних мањина, док сам ја председник владе, нека то добро чују, неће никада проћи”, поручио им је Милановић прекјуче. Лист процењује да ће нове уставне одредбе, које ће спречити изјашњавање о ћирилици, ступити на снагу између Божића и Нове године, а најкасније 1. јануара 2014.
Међутим, да би Сабор осигурао двотрећинску већину за промену Устава, владајућа партија мора да постигне договор с Хрватским демократским савезом Славоније и Барање, који тражи да се у Устав унесе правни оквир за стварање регија, као и с лабуристима, који предлажу нова референдумска правила. Милановић је већ наговестио да ће предлог о регијама као уставној категорији бити прихваћен, док се о референдумским правилима још расправља.
Шеф лабуриста Драгутин Лесар противи се предложеној квоти излазности од 40 одсто и сматра да за промену Устава мора гласати 50 одсто грађана, за органске законе 35, а за остале прописе 25 одсто укупног броја бирача. Лист пише да је владајућој коалицији и то прихватљиво и да су спремни да одмах пусте у процедуру и нови закон о референдуму.
За хрватску власт никаква расправа, међутим, не долази у обзир једино када је у питању уставна забрана референдума о људским правима.
Распон тема о којима би се Уставом забранио референдум није споран на хрватској политичкој сцени, што је најважније за заустављање новог референдума о ћирилици, сазнаје „Јутарњи лист”.
До ступања на снагу уставних промена могуће је да иницијатори референдума предају председнику Сабора Јосипу Леки захтев за расписивање, с потписима. Али, даље од тога неће моћи, процењује и Владимир Шекс, потпредседник Одбора за Устав из редова Хрватске демократске заједнице.
„Ако дође до промене Устава, а верујем да ће доћи, иницијатива за расписивање референдума биће заустављена. Одбор за Устав у тој ситуацији може само да предложи Сабору да се одбије расписивање референдума јер је супротан Уставу. То значи да та иницијатива неће доћи ни до Уставног суда”, каже Шекс.
И ако не дође до промене Устава, референдум о правима мањина би се могао зауставити тако што би Одбор за Устав затражио и оцену уставности иницијативе од Уставног суда.
„Сигуран сам да већина у Сабору не би дозволила референдум о правима националних мањина. Осим тога, право на двојезичност јесте део хрватског приступног уговора с ЕУ који је самим тиме изнад националног законодавства”, каже Горан Беус, члан Одбора за Устав из Хрватске народне странке.
И члан Одбора за Устав из владајуће Социјалдемократске партије Пеђа Грбин истиче да најављени референдум „није о ћирилици у Вуковару, већ о правима свих мањина у Хрватској, што је недопустиво по Уставу”.
