Хрватски повратак у мрак

Политички врх у Загребу и даље без јасне поруке и осуде после јавне манифестације величања усташтва. Реаговали и европски и светски медији, приписујући земљи пут у фашизам

Загреб, Фото Танјуг / АП

Хрватска је за само пет месеци свог чланства ЕУ успела да постане "једна лоша европска прича". Криза галопира, незапослених је све више, прогнозе око БДП-а су суморне, задуживање у иностранству огромно, нема ни визије ни иностраних инвеститора, а изнад свега - теме из најсрамнијих ћошкова историје враћају се на дневни ред.

Резиме хрватског "повратка у прошлост" прошлих десетак дана више је него поразан: подршку усташоидном дивљању фудбалера Јосипа Шимунића дало је на друштвеним мрежама 170.000 људи, а једва се прикупило 1.000 оних који су затражили да се искључи из репрезентације. Кровна организација хрватског фудбала стидљиво је признала Шимунићеву "грешку", али онда са далеко већом количином речи сасули паљбу на медије који су из тога направили "сензацију". А на још једном скупу, оном у Вуковару, хрватски државни врх је добио шамар, а Јосиповић и Милановић су били на корак до физичког обрачунава са "вуковарском" Хрватском.

Очигледно, мрачњаштво из давних година на велика се врата вратило у Хрватској, па није чудо што су реаговали и европски и светски медији, приписујући Хрватској "повратак у фашизам". Запрепашћени су у Вуковару остали и инострани амбасадори поготово што се свих година док је Хрватска приступала европској породици инсистирало на остваривању права мањина, и обезбеђењу услова са повратак избеглих.

Хрватска је, поново, на самом почетку. Делимично у деведесетим прошлог века, када су слике усташког кољача Анте Павелића красиле зидове локалних гостионица, а подизани споменици усташким легионарима и злочинцима. Како другачије протумачити покличе са максимирских трибина "ајмо усташе" или сва могућа, смешна, "научна" оправдања да је "За дом спремни" стари хрватски поздрав!

Никада у двадесетак година самосталне Хрватске није била на делу таква дестабилизација. Поделе на леву, демократску Хрватску и десну, ригидну и мрачну, сада су веће и јаче него икада, уз чињеницу да ни лева власт није јединствена. Тражење Иве Јосиповића да се преиспита деловање тајних служби које су тренутачно у рукама премијера Зорана Милановића сигурно је и део настојања да Јосиповић преузме контролу над обавештајцима и тиме учврсти властиту позицију за догађаје који следе. А хрватски председник и премијер већ дуго не живе у слози, па и око вруће теме ћирилице у Вуковару, пре свега начина како то решити, имају различите ставове.

Референдум...

Хрватску у најскорије време чека промена устава, након свега шест дана јавне расправе, а владајућа лева власт свим снагама настоји да придобије што већу подршку у Сабору да се спречи расписивање референдума о мањинским правима, па тако и о ћириличним таблама. Пуца слога и на десници, па се увек моћни Владимир Шекс све више и јавно дистанцира од вођства ХДЗ-а, које је потонуло у национализам и десничарење.