Србија и Хрватска у Хагу, касно за договор
Потпредседник Владе и председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је да је тим Србије који ће водити процес по тужбама Србије и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу спреман, као и стратегија вођења процеса.
Потпредседник Владе Расим Љајић
Љајић је у разговору за Танјуг оценио да је сада касно да се направи заокрет и спор реши ван суда, али и да то није најгора солуција за Србију – јер ће коначно једна фаза бивше југословенске кризе и српско-хрватски односи добити свој епилог на суду.
– Расправа почиње почетком марта, наш тим је за то потпуно спреман – навео је Љајић. – Не само да је спреман већ имамо ангажоване и највеће међународне стручњаке у области која ће бити предмет спора. Такође, наш домаћи правни тим дужи низ година ради на томе, а имали смо и ранија искуства у тој области. Већина људи у тиму, рекао је Љајић, радила је у Канцеларији за сарадњу с Хашким трибуналом, а реч је о људима који имају огромно искуство.
– Ми ћемо као Канцеларија Националног савета пружити сву неопходну логистичку и сваку другу подршку која буде потребна нашем тиму – рекао је Љајић.
На питање да образложи зашто такав расплет догађаја није најлошија солуција за Србију, Љајић је рекао да ће судски епилог омогућити да почнемо да градимо односе у региону на новим основама.
Истичући да не очекује никакву катарзу на крају тог процеса, Љајић је нагласио да помирење мора да се догоди у срцима и главама људи и да нису довољна извињења политичара или бројни споразуми између држава.
– Нажалост, још су свеже последице ратова. Имамо ситуацију из Вуковара, која нас подсећа на то да и даље постоји снажан национализам и антагонизам према другом и другачијем. Ћирилица је проблем који је подигнут на ниво највећег политичког и државног проблема у Хрватској и сама та чињеница говори да ми још нисмо одмакли у том процесу помирења, шта год политичари појединачно о томе говорили – указао је Љајић.
Истакао је да се, „кад се загребе по површини”, још виде свеже ране и последице ратова. Љајић је рекао и да је то што се догађа у Вуковару заправо парадигма стања свести и духа у једном друштву, али и упозорење и порука коју сви треба да схватимо.
„Процес помирења је врло дуг и тежак, дешаваће се и наредних неколико година и деценија и да није довољно да председници држава и премијери међусобно иду у посете, потписују споразуме”, објаснио је Љајић.
Истакао је да је за тај процес потребно много више, а пре свега да протекне извесни период, да економија у обе државе постане апсолутни приоритет и да људи почну боље да живе.
„Да се обе државе нађу у ЕУ, да прихвате европске вредности. И тек након тога можемо да говоримо о процесу помирења успешнијем него што је данас. Ми смо, нажалост, и даље на почетку тог процеса”, закључио је Љајић.
