Табле спорне с обе стране границе

Разнолика очекивања од предстојеће посете Иве Јосиповића Београду

Јосиповић и Николић

Председник Хрватске Иво Јосиповић долази 16. октобра у званичну посету Србији на први званични сусрет са својим домаћином, шефом српске државе Томиславом Николићем.

Сам Николић, како је то недавно рекао у интервјуу „Јутарњем листу”, у сусрету са Јосиповићем види прилику да „решимо отворена питања, а не да подсећамо једни друге на то што смета добрим односима наших држава и наших народа“. Између осталог, на столу ће се тако наћи и питање положаја Хрвата у Србији, односно Срба у Хрватској.

Посета Иве Јосиповића биће, заправо, реализована у веома осетљивом моменту када је у питању положај српске заједнице у Хрватској. Последњих су дана, наиме, поново ескалирала непријатељства према ћирилици у Вуковару, али и неким другим деловима Хрватске, чак и у Загребу, и то је, по речима председника Српског народног већа проф. др Милорада Пуповца, приоритетно питање којим се ових дана бави СНВ, а не сусретом двојице председника. Јер, сада су двојезичне табле почели да скидају и полицајци, а догодио се и озбиљан инцидент у вуковарској ОШ „Синиша Главашевић”, када је ћирилица постала предмет расправе наставнице и ђака српске националности.

„Ћирилично писмо није ратни демон, већ део историјске и културне традиције Срба, али и Хрвата. И крајње је време је да се престане користити као средство за разградњу међуетничког поверења, стварање нетолеранције и безакоња“, изјавио је Пуповац. У том контексту он је, међу осталима, и самог Јосиповића позвао да се не игра ватром тиме што „показује разумевање” за оне који би да суспендују хрватски Устав и законе, директно тако ударајући и на елементарну међуетничку стабилност. „Проблем је то који председник Јосиповић мора решавати у Хрватској а не у Београду”, поручио је др Пуповац у изјави „Дневнику”.

У хрватској заједници у Србији су, пак, фокусирани на питање образовања и културе. Ипак, очито поучени искуством, опрезни су када су у питању конкретни резултати предстојећег сусрета на врху.

– Остваривање права националних мањина сталноприсутна је тема у сусретима званичника двеју држава, па је тако отворена и приликом боравка Томислава Николића у Загребу крајем јуна, поводом уласка Хрватске у ЕУ. Том приликом предмет разговора било је образовање на хрватском језику у Србији, односно врх леденога брега:непостојање уџбеника у 12. години тог образовања – каже за „Дневник“ председник Хрватског националог већа у Србији Славен Бачић.

Тек је прошле године штампан је, наиме, уџбеник за хрватски као матерњи језик за основне школе, али не и за средње школе, док из осталих предмета деца уче из белешки, фотокопија, симболичног броја уџбеника чији је увоз дозвољен из Хрватске или из уџбеника на српском. Бачић оцењује да је заједничким напорима Државног уреда за Хрвате изван Републике Хрватске, дипломатских представника Републике Хрватске у Србији и Хрватског националног већа, с једне стране, те новог министра просвете Републике Србије, с друге, питање сагласности за преводе уџбеника и новца за њихово штампање ове године померено са мртве тачке. Сусрет двојице председника, како истиче наш саговорник, требало би да буде даљи подстицај том процесу.

– То би онда могао бити почетак решавања и осталих питања у образовању на хрватском језику, које је у Хрватској углавном задовољавајуће решено за српску заједницу. Од осталих питања указујем на неспровођење билатералног споразума о заштити мањина, којим се Србија обавезала да ће обезбедити тзв. гарантована места у републичком и покрајинском парламенту за представнике хрватске заједнице, што је Хрватска спровела. А ту је и питање службене употребе хрватског језика – наиме, у шест војвођанских села изван Суботице у којима има више од 25 одсто Хрвата, хрватски је службени језик, али без икаквих практичних последица, попут, на пример, вишејезичних табли – наводи председник Хрватског националог већа у Србији.

Остваривање мањинских права на пољу културе није ништа мањи проблем, упозорава директор Завода за културу војвођанских Хрвата Томислав Жигманов. По њему, једна од кључних тема на том фону јесте висока подзаступљеност програмских садржаја, а који су од значаја за хрватску историју и културу, у деловању културних установа чији су оснивачи републичка, покрајинска и локална власт. То је, објашњава, нарочито видљиво у заштити материјалне културне баштине.

– Висока је подзаступљеност и запослених Хрвата у тим установама, а несразмерна је и количина новца намењеног хрватским културним удружењима у односу на друге националне заједнице – предочава Жигманов у разговору за наш лист. – Даље, чак 3/4 хрватских културних организација, на челу са Заводом за културу војвођанских Хрвата, нема решено питање простора за рад, а не сме се заобићи ни чињеница да је на делу процес разбаштињења дела хрватског културног наслеђа, конкретно када су у питању поједини хрватски дијалекти.

У погледу решавања тих проблема, Жигманов фамозну политичку вољу види тек као први корак. Њу, каже, треба да следе квалитетне политике, односно програми рада установа културе који су од значаја за Хрвате и чије постојање не би смело више да се негира. Наравно, истиче саговорник „Дневника”, и политике финансирања морају бити далеко правичније.

Жигманов је ипак опрезан када је реч о примени договореног између двојице председника. О тим проблемима се, напомиње, говорило и раније на највишем нивоу, али досадашње искуство је показало да од таквих сусрета, на жалост, нема конкретних помака у решавању проблема које муче Хрвате у Војводини. Ипак, оно што је добро јесте да се негативна атмосфера и дискриминација у свакодневици смањују, а простори слободе и безбедности се повећавају.

– А за Хрвате у Војводини и то је, верујте, од значаја – порука је директора Завода за културу војвођанских Хрвата.


Вести

<
1/43
>