Нема пензија без особног броја

Више од 10.000 грађана из Србије остаће без хрватских пензија ако до краја октобра не добију идентификациони број који морају доставити хрватском ПИО фонду

Загреб: сусрет два председника треба да отклони многе проблеме грађана (Фото Фонет)

Пензионери из Србије који примају део или целу хрватску пензију могли би у новембру остати без својих принадлежности уколико до краја овог месеца Хрватском заводу за мировинско осигурање не доставе особни идентификациони број.

То је, како потврђује Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске, најавио тамошњи министар рада Мирандо Мрсић додавши да су пензионери писмено обавештени да доставе овај податак.

Министар је нагласио да то није учинило око 5.400 пензионера с пребивалиштем у Хрватској и 48.000 пензионера којима се пензија исплаћује у иностранству, од којих највише њих живи у БиХ и Србији.

Сви пензионери који до краја месеца не доставе овај лични идентификациони број неће добити пензију, категорични су хрватски званичници.

Хрватски пензијски фонд је, каже Будимир, од корисника пензија у другим државама уз редовну потврду о животу затражио и достављање овог броја, који издаје пореска управа. Велики број пензионера који живе у другим државама немају овај број, јер им није био ни потребан када су остваривали пензију и није им накнадно додељен, јер су се одселили из Хрватске.

Будимир истиче да пореска управа корисницима пензија из Србије враћа захтеве за издавање ОИБ-а ако су испуњени ћирилицом!

Законом из 2009. године Хрватска тражи да сви који примају њихове пензије, било да живе у Хрватској или ван граница, морају да имају тај идентификациони број, објашњава Зоран Пановић, директор Завода за социјално осигурање.

– Србија није изузетак. Још у априлу ове године тамошњи пензијски фонд је пензионерима у Србији послао обавештење о потреби прибављања тог броја, каже Пановић.

Од око 40.000 пензионера у Србији који примају хрватску пензију 10.000 још није поднело захтев за издавање тог броја, тако да им је сада последњи моменат да то ураде, како не би остали без својих примања, апелује он.

Закон је, истиче, на снази четири године и сада је крајње време када овај идентификациони број мора да има свако ко је уплаћивао доприносе у Хрватској.

Пановић каже да се српски пензионери о свему могу информисати и на хрватском, али и на сајту српског пензијског фонда и Завода за социјално осигурање.

Разлог зашто се тражи особни идентификациони број је, како се сазнаје, то што на овај начин пореска управа покушава да укрсти податке о пензионерима, будући да има оних који имају двојно држављанство, имовину...

С обзиром на то да се пензија из Хрватске у Србији исплаћује половином месеца, у интересу пензионера из Србије је да пожуре с подношењем захтева за овим бројем како не би остали у новембру без својих примања.

Предстојећи састанак два председника држава Србије и Хрватске до ког би требало, како се очекује, да дође 16. октобра биће прилика да се поразговара и о решавању питања неисплаћених пензија из Хрватске. Реч је о примањима пензионера који су у пензију отишли пре 1991. године и којима је Хрватска од 1991. до 1997. године престала да исплаћују пензије.

Србија је у то време давала помоћ Србима који су радили у Хрватској што су ови тумачили као да је реч о пензији. Хрватски мировински фонд је одлуку базирао на томе да пензионер може примати само једну пензију, а како сматрају да су крајишки пензионери примали пензије из крајишког парафонда, тиме су изгубили право на хрватске чекове.

Пензије су радом стечено право и имају третман имовине и обухваћене су Анексом „Г” Бечког споразума. Имају третман личне својине, а приватна имовина је свуда у свету неотуђиво право појединца.

За овај састанак требало би да се припреми техничко-административна документација неопходна да се направи основ за потписивање меморандума којим би се регулисало питање исплате заосталих пензија из Хрватске. С обзиром на то да хрватски фонд једини има евиденцију о броју пензионера требало би да састави спискове и види колико је људи оштећено.

Јасна Петровић-Стојановић