Маринковић: Ћирилица је и хрватско писмо

Протести појединих хрватских странака и удружења који траже да се не дозволи увођење ћирилице као службеног језика у Вуковару, где живи више од трећине Срба, отворили питање да ли је ћирилица српско или хрватско писмо

ЗАГРЕБ - Протести појединих хрватских странака и удружења који траже да се не дозволи увођење ћирилице као службеног језика у Вуковару, где живи више од једне трећине Срба, поново су отворили питање да ли је ћирилица српско или хрватско писмо.

Шеф Катедре за српску и црногорску књижевност Одсека за јужнословенске језике и књижевност на загребачком Филозофском факултету Душан Маринковић тврди да је ћирилица и хрватско писмо. На то, како напомиње, указује постојање ћириличних записа у Истри и на северном Јадрану у средњем веку, у време када тамо није било Срба.

Маринковић каже да је је то све парадокасанлно јер је, како каже, с једне стране у Хрватској коначно сазрела позиција разумевања своје културе, не више као монолитне, већ као жеља да се покаже целина.

"Раније се хтела исписати монолитна национална прича у коју се ћирилица није уклапала јер је то тобоже било знање или културни идентитет неког другог. Сада када је та препрека избрисана, анимозитети се коначно смањују и јасно је да ће се Хрватска отворити свом традиционалном ћириличком искуству", рекао је Маринковић Танјугу.

Поводом тврдње појединих научника у Србији да Хрвати краду ћирилицу од Срба, Маринковић каже да о томе на размишља на тај начин.

"Не размишљам у категоријама да неко краде нешто од некога, па ни део културе. Уместо тога полазим од тога која се грађа може препознати као своје културно памћење. Да ли ћемо на пример грађу што ју је неко писао на латинском приписивати једнима, другима или трећима, то су ствари културолошке природе", рекао је Маринковић.

Он је истакао да у хрватском културном памћењу постоје три писма - ћирилица, глагољица и латиница, као што, како каже, и српско има најмање два писма.

"Сви они који мисле да је само једно писмо идентификациони културни знак, они су у манипулационој тескоби (анксиозности). Исто тако мислим да је појава којој сведочимо у Вуковару идеолошке и политичке природе и нема везе с културом", рекао је Маринковић.

Маринковић је на загребачком Филозофском факултету представио пројект "Хрватски књижевно-културни идентитет у транзицији и регионалном контексту (Аспекти хрватско-српског културног дијалога)". Намера је да се утврдити како се кретала учесталост објављивања српских аутора из Србије, БиХ, па и саме Хрватске у Хрватској, као и њихово место у разноврсној културној размени, од гостовања позоришта и књижевних трибина и писаца до филмова, округлих столова и бројних других видова сарадње.

Према хрватском закону и након објављивања званичних резултата пописа становништва, у свим општинама где има више од једне трећине Срба држава је дужна да уведе ћирилицу као званично писмо.