Све више писмених у Србији

Између два пописа број неписмених у Србији смањен за половину, а у порасту и рачунарска писменост. Од прошлог пописа, број академски образованих увећао се за трећину, кажу из Завода за статистику.

Коначно повољнији резултати када је реч о образовању и писмености у Србији. Резултати пописа из 2011. године показују да је неписменост знатно опала, али није искорењена. Позитивни су и показатељи рачунарске писмености, која се мери први пут.

"У периоду између два пописа укупан број неписмених смањен за 45 одсто, нешто мало више. На први поглед овај податак делује добро, али и даље имамо 127.460 неписмених лица у Србији и, што је још горе, више од 80 одсто тих лица чине жене", каже Драган Вукмировић, директор Завода за статистику.

Сваки десети становник нема основну школу. Толико је и оних који имају факултет. Од прошлог пописа, број академски образованих увећао се за трећину.

"Око 45.000 жена је више у том контигенту лица са високим образовањем, значи први пут бележимо већи број жена са високим образовањем, када поредимо попис из 2011. године и претходне пописе", каже Снежана Лапчевић, начелница у Заводу за статистику.

Највише писмених и образованих је у Београду, најмање у југоисточној Србији. Исти географски распоред је и када је реч о рачунарској писмености.

Писмен и делимично писмен је сваки други становник. Жене и мушкарци ту су изједначени.

"Можемо да кажемо да је Србија испод просека Европске уније, али да је боље компјутерски писменија од неких земаља Европске уније, као што су Румунија и Бугарска. Дакле, ЕУ је врло хетерогена, дакле у односу на просек је нижа, али у односу на неке поједине чланове је ипак виша", каже Драган Вукмировић.

Компјутерски најспретнији су они до 40 година.