Србија тражи једнака права

Напад на ћирилицу је напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватској, оценила је директорка канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић. Срби у Хрватској треба да имају иста права као хрватска национална мањина у Србији, истакла Драшковићева.

Славка Драшковић

Зашто је ћирилица постала тачка раздора, како у Војводини тако и на екстреман начин у хрватском граду Вуковару?

Како је на међунационалне односе у овом граду утицао концерт Марка Перковица Томпсона и због чега је поред хрватског језика и латинице спорно увођење српског језика и ћирилице, упркос хрватским законима који то омогућавају?

Директорка канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић рекла је да је напад на ћирилицу напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватској, која би требала да има иста права као хрватска национална мањина у Србији.

Поводом протеста због увођења српског језика и ћириличног писма у званичну употребу у Вуковару, Драшковић је у саопштењу позвала Хрватску да реши бројна спорна питања - пре свега у области образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручју Хрватске.

Драшковић је нагласила да "држава Србија захтева да се уведе реципроцитет када су у питању права која ужива хрватска национална мањина у Србији са правима која би требало да имају Срби у Хрватској".

Према њеним речима, Србија је Уставом и законом регулисала права мањина на коришћење језика, писма, образовање, информисање на матерњем језику, право на заштиту културног идентитета, као и активно учествовање у политичком животу и нагласила да "положај српске заједнице у државама окружења није ни приближан, а о реципроцитету нема говора".

"У Хрватској Срби имају статус националне мањине, али не и поштовање права које тај статус обезбеђује. У Словенији и Албанији тај статус за Србе није остварен и њихов положај је изузетно неповољан, а тамо где се сматрају аутохтоним народом као у Црној Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета", навела је директорка канцеларије за сарадњу са дијаспором.

Редакција на српском на ХРТ-у

Канцеларија је затражила од Хрватске да избеглицама обезбеди права на повратак, имовину, држављанство, пензију, као и да Србима у Хрватској обезбеди културну аутономију и омогући услове за оснивање редакције на српском на Хрватској радио телевизији (ХРТ) и омогући отварање школа на матерњем језику и ћирилици.

Према подацима на које Канцеларија указује, више од 40.000 избеглих из Хрватске није вратило станарско право, а штета коју Србима треба надокнадити за уништену, оштећену или несталу имовину по незваничним проценама износи око 30 милијарди евра.

Хрватска треба избеглима да призна комплетан радни стаж, као и да омогући исплату девизне и динарске штедње, надокнаду за неучествовање у процесу приватизације.

Примена Закона о правима националних мањина који Србима у Хрватској, како Канцеларија подсећа поред осталог, осигурава и право на културну аутономију и заштиту идентитета и то практичну употребу српског у јавној и службеној комуникацији, слободно истицање знамења и симбола, очување и заштиту културних добара и традиције.

Србима треба омогућити и слободно исповедање православне вере, омогућити ревизију пресуда за ратне злочине донетих у одсуству окривљених а треба и зауставити етнички мотивисана суђења.

Пошто повратак још није одржив, Канцеларија указује да онима којима су обновљене куће, а још се нису вратили, прети опасност да Хрватској морају да надокнаде уложена средства и да због тога кривично одговарају.

Неопходно је да Загреб заврши процес ексхумације и идентификације несталих, и истражи више од 400 регистрованих гробних места у земљи на којима није извршена ексхумација.