Дајте нам посао, макар и латинични

Вуковарски случај оголио је на бруталан начин ноторну чињеницу да уставни закон о правима националних мањина (којим се гарантује и службена употреба језика и писма националних мањина на подручјима где оне чине трећину и више становништва) у Хрватској постоји првенствено због тога да се не би примењивао.

Наиме, успаљена политичка сцена која је манифестована у и око Вуковара искристалисала је, не и случајно, нетачну поруку да се мораторијум на примену споменутог закона тражи само за тај град.

Бранко Еремић

Као да је у остатку Хрватске, када је о Србима реч, слика другачија, готово идилична и неконфликтна, да у примени уставног закона и нема неких већих проблема. Тим поводом посетили смо две типичне општине на Кордуну и Банији, Вргинмост и Војнић, у којима су Срби релативна већина, где имају и начелничка места, а које су и међу најсиромашнијима у Хрватској, па им и проблеми око језика и ћирилице и нису на листи приоритета.

Уосталом, они већ годинама на улазу у општинске зграде имају двојезичне натписе, на ћирилици и латиници, али то је и све што су од уставног закона о правима мањина конзумирали.

Премало да би се тиме дичили и поносили, стиче се утисак у разговору са првим људима у Вргинмосту и Војнићу, начелницима Бранком Јовичићем и Бранком Еремићем. У општинама где су Срби до 1991. године били доминантни, са преко 95 одсто становништва, сада су још већина, али испод 50 одсто. У њима је већина радно способних незапослена и у којима је доминантна старачка популација, расправе о језику и писму чине се готово неукуснима.

Срби са Кордуна поручују да су сиротиња и на ћирилици и на латиници

- Имам утисак - каже Бранко Јовичић, начелник Вргинмоста - да је питање језика и писма дошло у први план из нечијих дневно-политичких разлога. Националну равноправност Срба у Хрватској неће угрозити право на језик и писмо, иако га држим важним, већ пре сиромаштво, незапосленост, демографија - наглашава он, уверен да ће Срби коначно и у његовој општини добити двојезичне натписе улица и села, али се пита коме ће оне служити када су школе празне и затворене.

- Уставни закон о правима мањина не бави се само њиховим писмом и језиком, већ и правом пропорционалне заступљености и запослености мањина у државним и јавним предузећима. Ми бисмо боље живели када би се ти проблеми ефикасније решавали, макар и на латиници, али се о томе најмање говори - рећи ће Јовичић, наводећи пример хрватских шума у којима Срба нема ни у траговима, ни међу секачима. Тако је на железници, електропривреди, полицији, правосуђу...

Двојезичност на делу

Потпуно је иста ситуација у суседном Војнићу, коју ће начелник Бранко Еремић сликовито описати у једној реченици:

- Ми смо исто сиротиња и на ћирилици и на латиници!

На згради општине су двојезични натписи, али их нема на зградама шумарије, електре, дома здравља, нема их на местима која су у надлежности владиних министарстава, а и шта ће тамо где нема запослених Срба, ко би их читао - пита се Еремић. - Ја из тога закључујем да нису искрене намере из врха, као притискају локалну заједницу да примењује закон, а сами у свом домену то још нигде нису спровели.

Еремић наглашава да и општина једва преживљава, јер су приходи преполовљени.

- Ми немамо ни за папир, а требало би мењати плоче са именима улица и места. Дајте, молим вас - одмахује руком не сакривајући уверење да је двојезичност у Војнићу више финансијски него политички проблем.

Општина је пред колапсом, затворен је погон керамике, дрвна индустрија је пропала, људи су остали без посла. Једино пуним капацитетом ради погон за спаљивање опасног отпада, смештен у центру Војнића. И ту ће остати до даљњег, јер једино у њој педесетак радника прима плату.

Права имају други

Према последњем попису становништва, у Хрватској има око 20 општина и градова, међу којима су Војнић и Вргинмост, у којима припадници српске мањине чине више од трећине становништва, што је услов за увођење двојезичних натписа. Хрватски премијер Зоран Милановић недавно је поручио да ће обезбедити провођење закона који и Србима гарантују двојезичност свуда где чине више од трећине становништва. То право у Хрватској одавно већ имају Италијани у Истри, као и Чеси, Словаци и Мађари у Славонији и Барањи.