Више од 120.000 грађана навело да говори “домаћим”, “лалинским”, "нишким" језиком...

Више од 120.000 грађана Србије као свој матерњи језик наводе “домаћи” језик, “људски” језик, “нишки”, “лалински” језик, показали су подаци најновијег пописа становништва 2011. године.

Чак 128.191 грађанин Србије или 1,78 одсто од укупне популације није желело да се изјасни о свом матерњем језику или су уписивали да говоре “домаћим” језиком, “људским”, “нишким”, “лалинским”, а било је и одговора: билингвиста, полиглота, ћирилица и друго.

За разлику од пописа 2002, када се нико од грађана Србије није изјаснио да говори црногорским језиком, према последњем попису тај језик говори 0,04 одсто, или 2.519 грађана Србије, објављено је у најновијој публикацији “Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” Републичког завода за статистику.

У Србији се 88,09 одсто становништва, или 6.330.919 људи, изјаснило да им је српски матерњи језик. На другом месту по бројности је мађарски, којим говори 243.146 особа, што је 3,38 одсто од укупног броја становништва Србије, а на трећем је босански језик, којим говори 138.871 особа, или 1,93 одсто.

Такође, у односу на попис из 2002. године, за 40.000 је повећан број људи који нису верници (атеисти). Више од шест милиона становника Србије је православне вероисповести (84,6 одсто од укупног становништва), други по бројности су католици, са 350.000 (пет одсто), а трећа по заступљености је исламска вероисповест, са више од 220.000 припадника, или три одсто од укупног броја становника.

Према попису из 2011. у Србији живи 7.186.862 грађанина, што је мање него 2002. године када нас је било 7.498.001.