Кршења права на језик спорадична

У Босни и Херцеговини су језици њених народа и два писма у равноправној употреби. Према Уставима БиХ и ентитета, језици конститутивних народа су равноправни, а у оним дијеловима државе гдје је један конститутиван народ већински, обично доминирају и језик и писмо тог народа.

Спорадичних кршења права, у којима једни не дозвољавају другима употребу писма је било, али то је, углавном, наилазило на осуду. Но чињеница је, у оба ентитета догађају се примјери уништавања путоказа исписаних ћирилицом, што према тврдњама надлежних и подржавају поједини политичари.

У пракси је латиница доминатно писмо. Због поштивања равноправности конститутивних народа, путокази су исписани и латиницом и ћирилицом, али се већ година, у појединим подручјима, константно уништавају натписи исписани ћирилицом.

„У подручју Херцеговине на Магистралној цести М-17, гдје смо прво поставили знакове, одмах је дошло до спрејања, различитог крижања и на крају и уклањања појединих табли или знакова гдје је био исписан и ћирилични натпис. То се касније проширило и на кантоне гдје углавном живи већинско хрватско становништво. Проблем је у томе што један дио политичара подржава такве активности. Штете које су причињене су велике и оне у овом моменту већ превазилазе 100.000 КМ“, каже водећи инжињер сигурности промета у Цестама Федерације, Реуф Борачић.

И у Републици Српској, у којој је ћирилица доминатно писмо, углавном се уништавају управо ћирилични натписи.

„За уништавање саобраћане сигнализације са два писма се не може рећи да је учестала појава, али се дешава на појединим дионицама у рубним подручјима и ту су ћирилични натписи оштећени на неколико начина. Прецртани су црним или зеленим спрејем или су ћирилична слова стргана са саобраћајног знака", наводи портпарол предузећа Путеви РС-а, Наташа Кострешевић.

Уништавање цестовних табли грађани углавном осуђују, а употребу оба писма сматрају богатством:

„Мислим да је добро да се користи и ћирилица и латиница, обзиром да се БиХ налази на размеђу између истока и запада. С друге стране, овдје су три конститутивна народа, Срби, Хрвати и Бошњаци па би требали знати оба писма.“

„Ја сам некада учила ћирилицу и то је лијепо писмо и мислим да би га требали знати сви.“

„То је уставно и једна цивилизацијска разина.“

„Оба писма су наша тако да се не треба одрећи ни једног ни другог зарад политике.“

„Ја сам да буде двојезично и да нам дјеца знају и једно и друго писмо, а против сам уништавања било којих знакова.“

Један језик са два писма

Према мишљењу лингвисткиње и деканице Филозофског факултета Пале, Миланке Бабић, у земљама региона, па и босанскохерцеговачки народи, говоре једним језиком:

„У питању је један језик са два писма. То што сада неки желе да у њиховој културној традицији јесу оба писма. што су се некада одрицали једног од њих јер су сматрали да њиховој националној идентификацији више одговара идентификовање само са литиницом или само са ћирилицом, што и дан данас постоје бројне расправе у разним националним филологијама о статусу писама, то све показује да тај проблем није добро разријешен, односно да је политика унијела сувише елемената разора у саму лингвистику.“

Бабић сматра да се у Босни и Херцеговини системски не крше права грађана да пишу писмом које им одговара и да говоре језиком за који сматрају да им је матерњи.

Ханка Вајзовић, професорица језика босанскохерцеговачких народа на Факултету политичких наука у Сарајеву, сматра да и поред доброг законског рјешења, у конкретној примјени долази до одређених проблема:

„Заправо је све можда и сувишно ријешити законски. На трену се то покаже као претежна употреба и оно што у школству постаје заправо спорно је што у настави имамо право на засебну употребу језика и имамо предмет који је језик, а наставник дође и говори како говори. Можда у свему томе постаје најважнија ствар осигурати слободу индивидуалног избора и осигурати толеранцију према другом и другачијем", оцјенује Ханка Вајзовић.

И поред чињенице да је босанскохерцеговачко друштво и даље дубоко подијељено, дугогодишња традиција употребе оба писма у БиХ није замрла, ни због дубоких ратних рана, наводи професорица Ханка Вајзовић:

„Ми смо имали употребу писама равноправног периодика излазом од XИX стољећа на оба писма. Једне новине су излазиле на овом, а неки чак и паралелно на оба писма, тако да код нас то није толико стресно.“

Аида Ђугум