На генералној проби матуре само ћирилица

На матури ће бити највише умерено тешких и одговора на заокруживање, каже директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања

На основу бодова са матуре ђаци ће тражити место у гимназији (Фото Д. Јевремовић)

На овогодишњој „генералној проби” мале матуре, 11. маја, важиће две новине: од ђака ће се на тесту из српског језика тражити да воде рачуна и о правопису у свим задацима „са отвореним одговорима”, као и да пишу ћирилицом. Како сазнајемо у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, ово ће важити само на пробним тестовима, али не и на самој матури у јуну, чиме се делимично изашло у сусрет захтевима професора српског језика и књижевности.

На наше питање да ли ће се на „правој” матури признавати и неписмени одговори, ако на пример ученик напише „десанка максимовић”, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања мр Драган Банићевић каже да „нису планирани задаци који могу да доведу оцењиваче тестова у овакву врсту недоумице”.

Он каже да се за тест из српског језика користе задаци различитих типова међу којима има највише затворених одговора, односно типа вишеструки избор.

– Задаци „на заокруживање” омогућавају висок степен објективности и због тога се најчешће користе у оваквим ситуацијама. Основни критеријум за конструкцију било ког теста јесте да ли процењена тежина појединачних задатака одговара намени теста. Тестови за завршни испит нису изузетак у том погледу. На тесту ће бити задатака различитог нивоа тежине, при чему ће више бити заступљени задаци који омогућавају поуздану селекцију то јест они који су умерено тешки – објашњава мр Банићевић.

Подсетимо, прошле године је највећа узбуна настала непосредно пред матуру због дела упутства коју су наставници добили, а у којем се наводило да се као тачни признају и правописно неисправни одговори ако се у тим задацима не проверава познавање правописних правила. Глас је тада први подигао Актив професора српског језика и књижевности моравичког округа, који је захтевао и да се не толеришу одговори латиницом, али је тај део захтева остао у сенци малог и великог слова.

Летимичан поглед на задатке које наши ђаци решавају откривају још неке нелогичне ствари, попут оне да се рекламирају поједини ланци књижара.

Банићевић објашњава да су у неким задацима описане животне ситуације и стога је неопходно да се користе имена производа или фирме. „То је искључиво у функцији задатка и увек настојимо да то буде сведено на најмању могућу меру”, додаје директор завода.

Оливера Крупеж, председница Актива професора српског језика и књижевности моравичког округа, каже да је ствар много озбиљнија него што на први поглед изгледа и да је завршни испит осмишљен тако да обесмисли рад на часовима српског језика, јер је ученицима упућена порука да им за пролаз на тесту није неопходно готово ништа од онога што је наставницима дато у задатак да их науче.

– Не знамо какво ће бити упутство ове године, оно се крије до последњег тренутка. Ја ћу и ове године прегледати тестове, јер је то моја професионална обавеза – каже Крупежова.

Наставници морају да поступају по упутству просветних власти.

– Признавала сам и неписмене одговоре и латиницу, а прошле године је највећи проблем било једно питање због којег смо сатима чекали да га разјасне и на крају смо признавали буквално све дечје одговоре, што показује да тестови нису промишљено направљени – истиче саговорница.

Она каже да на активу наставници највише расправљају и о томе како се на тесту не препознају три нивоа образовних стандарда, за које креатори тестова тврде да постоје, јер су сви задаци на заокруживање. Такође је велика замерка професора и што на тестовима више нису заступљени класици наше књижевности – дају се неуметнички или текстови страних аутора. Она додаје да је од петог до осмог разреда уведено 160 књижевних дела, што се не види у завршним тестовима.

– Деца све мање знају, а резултати су све катастрофалнији и то се гура под тепих и прикрива бесмисленим задацима. Структура теста за завршни испит показује колико је предмет сведен на област читања и разумевања текста без икаквих елемената националне књижевности и језика – указује ова професорка Основне школе „Милица Павловић” у Чачку.

Сандра Гуцијан