Ћирилица ни сада, ни икада

У Вуковару мање тензије и мање демонстраната, али захтеви јасни и опасни. Одлучено да се направи пауза за викенд, а од понедељка наставак

Загреб - Пети дан од постављања ћириличних табли у Вуковару на протесту се окупило свега двеста људи, који су обишли места из ратних сукоба у више градских насеља. Упућен је и захтев влади за опозив министра бранитеља Предрага Матића, али мало ко то узима озбиљно.

Најављен је и протестни скуп у Загребу, а хрватски политичари из садашње власти проглашени су непожељнима у Вуковару.

Од првог набоја када су се и силом скидале табле, мало је остало, осим хаоса у политичком животу Вуковара. Политика је по ко зна који пута режирала представу у којој су губитници „обични“ грађани, а суживот све више угрожен. Али и поред смањених тензија и жестине протеста, демонстранти су јасно поручили да не „желе ћирилицу, ни сада, ни икада, јер то није обично писмо, већ писмо под којим су чињени злочини над Хрватима“.

Одлучено је да демонстранти направе паузу за викенд, а од понедељка ће се протестна окупљања наставити. Додуше, у недељу ће бити одржано „пригодно дружење“ уз тамбураше испред Градске кафане у Вуковару.

Председник Штаба за одбрану хрватског Вуковара Томислав Јосић рекао је и да неће бити никаквог организованог гледања фудбалске утакмице Хрватска-Србија, која се синоћ играла у Београду.

Јосић је сигуран и да ће вуковарско градско веће прогласити град местом посебног пијетета, „па ће постављене двојезичне плоче скидати они који су их поставили“.

Хрватску власт тренутно брину и све заоштренији однос са Европском комисијом и захтевима Брисела да се најкасније до среде измени спорни „лекс Перковић“.

Европски комесар за правосуђе Вивиан Рединг и хрватски министар правосуђа Орсат Миљенић поново су разменили писма, а Брисел никако не пристаје на предлог Загреба да се закон који онемогућује хапшење бившег удбаша Јосипа Перковића мења наредних неколико месеци. Рединг тражи хитну промену закона, а у супротном Хрватска ризикује санкције.

Кршење права

Лоше вести по званични Загреб долазе и од стране статистике, па је Хрватска на четвртом месту по кршењу људских права од 47 земаља које су у надлежности Европског суда за људска права у Страсбуру.