Укида се ћирилица у Вуковару?
Прихваћен предлог о промени Статута града Вуковара. Тиме је отворена могућност да Вуковар постане место посебног пијетета. То, између осталог, значи могуће изузеће од примене Закона о употреби језика и писма националних мањина у Републици Хрватској.
Протести у Вуковару
На седници Градског већа Вуковара усвојен је предлог одлуке о промени Статута града, чиме је отворена могућност да Вуковар постане место посебног пијетета.
Како Јутарњи лист пише, приликом расправе о тој тачки дневног реда, председник Градског већа Жељко Пињух нагласио је да не жели вођење расправе о садржају промене Статута.
"Желим да Статут буде по мери грађана Вуковара и да га путем јавне расправе на идућој седници направимо што бољим", рекао је Пињух.
Пињух је подсетио да се креће у процедуру измене Статута због нужности његовог усклађивања с низом закона који су се у међувремену променили, од Закона о локалној управи и самоуправи и Закона о локалним изборима, до Закона о просторном уређењу и градњи, а што је и раније требало обавити.
Одлуку су подржали већници коалиције ХДЗ-ХСП АС и већници СДП-а, док су већници СДСС-а били уздржани уз образложење председника клуба већника Дејана Дракулића да ће СДСС учествовати у расправи о промени Статута и дати своје предлоге, али да сматра да се иза промене "скрива нешто друго".
Наиме, већници коалиције ХДЗ-ХСП АС новинарима и већницима поделили су свој предлог измена Статута, који се односи само на одредбе о писму и граду као месту посебног пијетета.
У предлогу су изложили две нове ставке - да је подручје града Вуковара "место посебног пијетета на жртву Домовинског рата", као и ставка да су хрватски језик и латинично писмо службени језик и писмо у Вуковару.
Истим предлогом тражи се измена дела Статута којом би се подручје града Вуковара у целости изузело од примене одредаба Закона о употреби језика и писма националних мањина, као и од одређених одредаба Уставног закона о правима националних мањина.
У опширном образложењу предлога, коалиција подсећа на улогу Вуковара у Домовинском рату, саборску Декларацију о Домовинском рату, на последице Закона о опросту.
Како је закључено, нужно је да се Вуковар, "макар и само одредбама Статута", прогласи местом посебног пијетета за жртве Домовинског рата и да се "свим његовим становницима, припадницима народа на који је извршена агресија, омогући Уставом зајамчено достојанство".
Зато се тражи изузеће од примене Закона о употреби језика и писма националних мањина у Републици Хрватској.
Уз то, наводе се бројна права српске националне мањине у која се не задире, попут служења језиком и писмом приватно и јавно, васпитања и образовања, употреби знамења и симбола, права на оснивање културних и других удружења, права на изјашњавање вере, приступ средствима јавног информисања, удруживања ради заједничких интереса, заступљености у државним и локалним органима управе и др.