Бацили 2,8 милиона књига на ћирилици

Из хрватских библиотека избачени сви наслови написани ћириличним писмом и чији су аутори Срби

Неколико ћириличних табла у Вуковару малтене су једини преостали примери присуства тог писма у Хрватској. Наиме, у тој држави је систематски бачено, уништено и спаљено око 2,8 милиона књига на ћирилици и чији су аутори били Срби.

Истражујући својеврсни културни геноцид над свим што је имало везу са Србијом и временом пре доласка Фрање Туђмана на власт, хрватски библиотекар и преводилац Анте Лешаја утврдио је да је цео тај „посао“ урађен плански и по наређењу власти.

Све у контејнер

Лешаја је своја истраживања објавио у књизи под насловом „Књигоцид: Уништавање књига у Хрватској 1990-их“, у којој је изнео податак да је у том периоду широм Хрватске уништено око 2,8 милиона књига написаних на ћирилици, чији су аутори били Срби. На тај начин је нестало чак 14 одсто укупног књижног фонда Хрватске.

Лешаја је тим поводом изјавио да је мотив за писање пронашао на Корчули 1997, кад је у контејнеру видео хрпу књига. Тад је установио да је на ђубришту завршило 400 наслова објављених на ћирилици, а исцрпно истраживање касније је показало да је таквих књига заправо 7.000 пута више.

Према његовим речима, цео тај „пројекат“ трајао је једну деценију.

- Књиге су „чишћене“ по етичком и идејном кључу из јавних, приватних и школских библиотека, као и из домова културе. Тад су с лица земље избрисане књиге српских аутора и издавача писане ћирилицом или хрватских писаца који се нису уклапали у тадашњу домовинску политичку опцију - наводи Лешаја.

Отпис „по закону“

Као пример једног од најчуднијих отписа књига, аутор наводи Градску књижницу Загреб, где је 1994. „склоњено“ 23.069 књига, уз образложење да је реч о застарелој литератури.

Новинар часописа Српског културног друштва из Загреба „Просвјета“ Раде Драгојевић, чији су текстови објављени у књизи „Књигоцид“, за Информер објашњава да су српске књиге уништаване на перфидан начин, под привидом легалности.

- Преплашене библиотекарке су под притиском виших инстанци у подруме паковале књиге које су писане ћирилицом. Оне су ту остајале неко време, па су на кутије лепљене етикете „за отпис“. Тако су се „потпуно легално“ књиге бацале на улицу, стављане су углавном поред контејнера, а било је случајева да су у неким градовима демонстративно спаљиване. Ипак, неке су спасене одношењем у српске институције, каква је централна српска библиотека - истиче Драгојевић.

Мој угао
Миодраг Линта

Коалиција изгеглица

Питање очувања српског идентитета у Хрватској мора бити једна од тема дијалога представника влада. Он не сме бити декларативан, већ се њиме морају спречити антисрпске акције.