Симболичан домет сусрета Јосиповића и Николића

Решавање отворених питања у највећој мери зависи од комуникације председника са владама, и њихове усклађености. Ту, нажалост, постоје слаба места и та усклађеност није увек осигурана, па договори председника нужно имају ограничења

У Хрватској не постоји ама баш никакав сензибилитет за велика страдања Срба: Милорад Пуповац
Фото: Лана Сливар Доминић / Бета Хина

Разговор

Београд, Загреб - Решавање отворених питања између Србије и Хрватске препуштено је тренутним вољама политичара у Београду и Загребу. Стање је сада такво да нема озбиљних напора да се та питања реше - каже за Данас Милорад Пуповац, председник Српског националног вијећа и заступник у Хрватском сабору, коментаришући посету председника Хрватске Иве Јосиповића Србији и његов сусрет са српским председником Томиславом Николићем.

Током сусрета председника Јосиповића и Николића констатован је напредак у односима две земље, али и чињеница да нема пуно помака у решавању отворених питања, попут границе, сукцесије, несталих особа. Какав је домет посете?

- Мислим да је добро да су се двојица председника нашли после раздобља одбијања или условљавања сусрета и без обзира на практични ефекат посете, можемо сматрати да је он испунио симболичну и комуникацијску функцију. Решавање отворених питања у највећој мери зависи од комуникације председника са владама, и њихове усклађености. Ту, нажалост, постоје слаба места и та усклађеност није увек осигурана, па договори председника нужно имају ограничења.

Хрватска је одлучила да не повуче тужбу за геноцид против Србије. Да ли је то само због питања несталих, што Загреб наводи као разлог, или и због јавног мњења у Хрватској?

- Питање несталих постојало је и пре него што су у Хрватској почеле припреме за доношење одлуке о задржавању тужбе и њено препуштање Међународном кривичном суду да је реши. Међу несталим особама, ако није већина Срба, јесте значајан део. То је нешто чиме се обе земље могу условљавати, али то не би било паметно нити оправдан разлог, јер тужбе за геноцид могу блокирати решавање питања несталих.

Београд и Приштина успели су да направе пробој у нормализацији својих односа. Зашто Београд и Загреб чији су односи ипак мање оптерећени не могу да реше своја отворена питања?

- Хрватскосрпски односи имају дужи, трауматичнији и трагичнији историјат него албанскосрпски, без обзира на њихов територијални аспект. Много је тежа хуманистичка димензија хрватскосрпских односа. За разлику од нормализације односа између Приштине и Београда који су у средишту пажње међународне заједнице и Европске уније, односи Србије и Хрватске, нажалост, више нису у фокусу ЕУ, нити међународне заједнице.

Мислите ли да Београд у Хрватској може имати искреног пријатеља када је реч о помоћи Србији на путу ка ЕУ?

- О пријатељству отом потом. Много је више елемената и наслеђа непријатељства између Србије и Хрватске него темеља пријатељства. Био бих срећан, као просечан грађанин и актер на политичкој сцени, да Србија и Хрватска буду одговорни партнери у политици обнове и помирења, у решавању права изгубљених у рату, у признавању узајамних интереса у сфери економије и у изградњи европске будућности. За сада нема конзистентне дефиниције те врсте политике, нити активне и континуиране политике. Постоје спремност и поједини напори, али стање српскохрватских односа захтева континуиран рад којег нема. Ствар је препуштена себи.

Током Јосиповићеве посете, Николић је поменуо да су Срби у хрватским уџбеницима представљени као агресори и четници. Колико је тај проблем озбиљан?

- То је озбиљан проблем јер се у Хрватској ствара и одржава једнострана слика српскохрватских односа у Југославији и током рата. Истовремено, не постоји ама баш никакав сензибилитет за велика страдања Срба.

Како оцењујете договор премијера Милановића и противника ћирилице у Вуковару?

- Поздрављамо одлуку премијера Милановића који је упорно заступао потребу да се поштују закони. Добро је што је повукао полицијске снаге са улица Вуковара, које су сада мање видљиве и у Загребу у близини институција српске заједнице и у другим градовима. Добро је што је разговарао са онима што се представљају "стожером за одбрану хрватског Вуковара", а има их из свих крајева Хрватске. Нисмо спокојни због кампање против историјског и актуелног писма и европског цивилизацијског наслеђа. Та кампања је опасна порука у европским оквирима, јер изражава противљење писму које има службени статус у ЕУ, додуше преко бугарске ћирилице. Кампањом против ћирилице води се и кампања против Срба. Младим генерацијама не нуди се прилика да уче историјске чињенице, већ семе нетолеранције и мржње и то је највећа опасност за Хрватску.