Буди само православац, Срби су – лоши дечки

Многи који су учествовали у истраживању сматрају да данас није пожељно бити Србин у Хрватској

Уништавање двојезичних табли – одраз хрватске хомофобије

Вера православна, војничка прошлост и ћирилица - три су стуба који учвршћују идентитет Срба у Хрватској. Показало је то истраживање које је провео др Филип Шкиљан са Института за миграције и народности у Загребу, у којем је разговарао са великим бројем Срба који живе у целој Хрватској.

Једна девојка рекла је др Шкиљану да је данас у Хрватској лакше рећи да си православац него Србин, јер „Срби су лоши дечки“, таква је перцепција међу Хрватима. „То је мекша варијанта“! У временима када Србима у Хрватској није лако многи и прикривају своју националну припадност и кажу да су „Хрвати православне вероисповести“.

- У истраживању које сам спровео људима сам постављао питања везана за њихове претке, све оно што је важно за осећај српства, односа са Хрватима, о мешаним браковима. Питања су се односила и на важност неговања ћириличног писма, језика Срба у Хрватској, антифашистичких традиција, затим о очувању српског идентитета у већим градовима, улози српских политичких странака и о промени положаја Срба у Хрватској од Југославије до данас - каже Шкиљан, који је одржао занимљиво предавање на недавном скупу српске омладине у Загребу.

Истраживање је сппроведено од источне Славоније, преко Баније, Кордуна до дубровачког краја, а у њему су учествовали људи свих генерација.

Шкиљан каже да су у истраживању учествовали Срби који желе да говоре о свом идентитету, али да постоје и они који то не желе, јер их питање или не интересује или тврде да идентитет Срба у Хрватској не постоји.

- За Србе у Хрватској ћирилица након распада Југославије служи за комуницирање са осталим деловима српског народа у БиХ, Црној Гори и Србији. Младић из Костајнице ми је рекао да је ћирилица важна што су наши језици засновани на заједничком корпусу речи. Многи Срби у Хрватској замерају што се ћирилица све више истискује и у Србији. - каже Шкиљан.

Многи који су учествовали у истраживању тврде да нове генерације више и не познају ћирилицу и да је зато и све мање ћириличних књига у хрватским књижарама. „Нема шансе да се тамо продају“, рекло је неколико Срба из Подравине. Млади Срби из Хрватске често инсистирају на ћирилици и у знак протеста због положаја који Срби имају у Хрватској.

Православље је такође битан елемент у формирању идентитета Срба у Хрватској. Пре, док су Срби били конститутивни народ, Хрвати су им долазили на славе, једни су другима честитали Божић и Ускрс, али је сада другачије. У Моравицама су Срби у време бивше државе поклонили земљиште Хрватима за изградњу капелице и учествовали у њеној изградњи. У Пакрацу су католици долазили у православну цркву, али сада се све то битно изменило, закључци су др Шкиљана.

Срби на Кордуну и Банији били су мање религиозни од оних у Славонији, а после недавних ратова на овим просторима многи Срби у Хрватској су се вратили религији, која постаје чврсто упориште идентитета Срба у Хрватској.

- Сви смо пре рата били комунисти и атеисти, али се после рата пробудило православље. Млади нису ништа знали о крсним славама, празницима и морали су све да уче од старијих - рекла је једна жена из Врховина.

- Пре смо се осећали као Срби православци, сада смо хрватски православци, а наша деца ће бити католици - рекао је један учесник истраживања, алудирајући на асимилацију.

И војничка традиција чини део идентитета, од прича о крајишким војницима до партизана. А када је реч о модерном идентитету, важна је књижевност Срба у Хрватској.

Многи који су учествовали у истраживању сматрају да данас није пожељно бити Србин у Хрватској, да су они у изумирању, да их смета што су национална мањина. Срби у Хрватској су песимистични, села су пуста, у Лици, Банији и на Кордуну остали су само старци. Млади не желе да наглашавају национални идентитет у земљи у којој се виче „Убиј Србина“.

Асимилација или ...

Многи млади Срби у Хрватсјој, који су учествовали на конгресу српске омладине, тврде да се морају асимиловати или им прети изолација. Када је на конгресу неко гласно запитао „па ко је имао проблеме што је Србин у Хрватској“, цела дворана је праснула у смех.