„Пиши-бриши“ табле за Вуковар

Последње у ланцу збивања вуковарске латиничко-ћириличке фарсе јесте одлука да се измени Статут града и хрватски језик прогласи званичним језиком, а латиница званичним писмом. То значи да је постављање "двојезичних" табли на установе које су у надлежности локалне управе противно Статуту.

Брзо је уследила реакција Иницијативе младих за људска права из Хрватске, која каже да ова одлука представља кршење хрватског устава, где стоји да припадници националних мањина имају право да се служе својим језиком и писмом.

Срби у Вуковару, међутим, свој језик и писмо несметано и користе. Они говоре исто као Хрвати, дакле имају заједнички језик, а латиница је, уз ћирилицу, српско писмо такође. У овом делу нема кршења права мањина, и не ради се о "двојезичним" таблама, него о двоазбучним. Лингвисткиња Сњежана Кордић подсећа и на Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, коју је потписала и Хрватска, а у којој је јасно дефинисано шта су то мањински и регионални језици - они који се разликују од службеног језика дотичне државе, као што је код нас мађарски, док дијалекти, због своје слабе удаљености од стандардног језика, не могу имати статус мањинског језика. Очито је и да су хрватски и српски, који имају заједничку дијалекатску базу, штокавицу, много ближи него што су то кајкавски и чакавски према званичном хрватском. Под плаштом заштите права мањинског народа на језик и писмо регуларно се раздвајају деца у школама - по националној припадности. Како истиче Кордићка, тога има и у Војводини и Санџаку, Босни, а и у Црној Гори почињу са сегрегацијом деце. "То је сада већ пошаст у читавој регији", каже она.

Колико је самим Вуковарцима заиста стало до тих табли, било да су Хрвати, Срби или пола-пола? Вуковарка Адријана Стилин каже да их "боли уво", него људи немају пара, немају посла "па им доста бацит кост да се покољу". "Ја бих скинула и ове латиничне и ставила бих 'пиши-бриши' табле, па нек дописује коме шта драго и шта му на ум падне", каже Адријана.